Просветни гласник

396

Просветни Гласник

себе за нос и наслонили нож. — Народ верује да ти мађионичари „натуре сијери на очи" гледаоцима, па им се чини да је окако, али да неко међу њима има преврнуту чарапу или друго што од одела, њега не би могао обманути. 28. — Ст. 1719—20: Што бајете као бајалице или бабе кад у боб врачају. — Само то што Његош вели да бабе у боб врачају не слаже се са објашњењем: „жене скухају жита од сваке врсте, па по њему гатају каква ће бити година или љетина' - . Бабе гатају (погађају што ће се у будућности десити, и не врачају) размећући или грашке („баба грашара"), или конце („баба кончара"), или карте („баба картара"). 29. — Сг. 1892: Већ иревире капа на све стране. — „Капа је овдје поклопац од котла у којему се ракија пече; кад'дроп узаври у котлу, тад превире испод капе". — Кад би овако превирало испод каие, не би било ракије, јер би сва у пари ишчезла. Кад „дроп" у (Србији се зове „ џибра ") узаври, пара улази у табарку која пролази кроз кацу пуну хладне воде, па ту расхлађена цури на другом крају табарке као ракија у подметнути суд. 30. — Ст. 1901 : А не мислим за њих ни за Турке. — „А не бојим се ни њих ни Турака (испор. ст. 1502)". — Чега има да се боји Црногораца који су у турским сватовима ? Јамачно се овим стихом хтело казати: није ми стало ни до њих ни до Турака, не тичу ме се ни они ни Турци. — У ст. 1502 (Мишљаху ли у свијет за кога), зато што Драшко одговара: Нема тога ко с' не боји чега, Г. Р. дао је глаголу мислиши значење бојаши се, што није тачно, па је то значење пренео и на овај стих, где му никако нема места. 31. — Ст. 2037: Шал црвени свежи око главе. — „Црногорци су отприлике до владике Петра II носили фес који би често опасали саруком (шалом); тек у другој половини XIX вијека уобичајила се је капа какву сад носе у Ц. Г.". — Вук вели (1835 г.) да „носе капе од црвене чохе посувраћене до врха, и спољна посувраћена страна постављена је црнијем платном; кад се платно поцијепа, остаје сва капа црвена. За капом држе новац и друге ситнице, а у рату фишеке да их лако дохватају. Око капе многи носе мараме разне боје, и тако омотане изгледају као мала чалма" (Црна Гора и Бока Которска, 108). Дакле су у првој ноловини XIX века биле капе као данашње, само их сад не омотавају више шаловима. 32. — Ст. 2419: Главе мушке не коиа од пушке. — Јамислимдане значи „не погинула му од пушке ниједна мушка глава у боју (него му сваку болест однијела)," већ: не копао ни једну мушку главу одраслу до пушке, него сви мали помрли. Глава од пушке = да пушку може носити. И ако Црногорци сматрају за част у боју погинути, не сматрају за несрећу ако се из боја живи врате. Да сматрају за срећу погинути, истражили би се, јер би хотимице у боју тражили смрт.