Просветни гласник
Оцене и Прикази
395
23. — Ст. 1074—6: Каж', владико, што ти везир пише; већ нећемо да се крије ништа, сви ако ће окрилатит Турци. — Последњи стих Г. Р. тумачи: „кад чују (домаћи присутни Турци) писмо у којем по свој прилици везир пријети хрипгћанима". — Ја држим да је ово допусна реченица с футуром место перфекта, и да се односи на везирову турску војску. Војвода Батрић мисли да ће Турци ударити на Црну Гору, па тражи да владика не крије шта му везир пише, па макар било „да су сви Турци окрилатили". 24. — Ст. 1089—91 : Да прегледам у младежи зубе, да се ружа у трн не изгуби, да не гине бисер у буниште. — „Да прегледам јесу ли у младежи здрави зуби (да могу одгризати фишеке), да здрав и јак момак (ружа, бисер), који је рођен да буде царевим војником, не остане међу рајом (у трну, буништу)". — Везир пише владици да га је цар послао „да уредбу види како стоји", па наставља у алузијама и у сликама (као и у целом писму, и као и владичин одговор) „да се вуци не преједу меса, да овчица која не занесе своје руно у трн покрај пута; да подстрижем што је предугачко, да одлијем ђе је препуњено," итд., па откуд сад овако буквално тумачење да види јесу ли у младежи здрави зуби (да могу одгризати фишеке), и да се који царев војник не изгуби међу рајом? Права регрутна комисија по закону о општој војној обавези ! И сувише прозаично, и не одговара осталом писању у самим сликама и алегорији. 25. — Ст. 1104—5: Јаки зуби и шврд орах сломе, добра сабља топуз иза врата. — „Добра сабља сломи (пресијече) топуз на врату, т.ј. на дршку гдје је тањи". — Ја мислим да овај стих значи да добра сабља пресече и топуз кад се у борби подметне да заштити врат. Даничић у Синтакси вели да други падеж с предлогом иза „показује мицање с мјеста које се казује с предлогом за и шестим падежем", дакле, добра сабља пресече топуз за вратом. У епском причању (а и Његошево је причање епско), кад се проба добра сабља о наковањ, пресече га до половине, а још боља сабља, кад се њоме удари по наковању, „ни трупина здрава не остане". Па каква је то добра сабља која може пресећи топуз само „на дршку где је тањи" ? 26. — Ст. 1547: Док их стаде ио нући кривљава. — Биће да је стала по кући кривњава глумаца, а од гледалаца, „ђе ко би запљеска рукама". 27. — Ст. 1592—1601. — Г. Р. вели да је басна о гроздовима и носовима по свој прилици узета из Гетеова Фауста. — Ја сам као дете слушао у Ужицу (истина од писменог варошанина) варианат где се место гроздова помињу лубенице. Неки мађионичар пред друштвом прво је по столу као орао, па посејао лубенице, оне никле и сазреле, и он свакоме дао по једну и по нож, али им запретио да их не секу док им он не каже, па је одједном свега нестало, а они ухватили сваки