Просветни гласник

Школска реформа у Енглеској

489

генерације. Задржимо локални систем на који је наша земља навикнута, али одобримо држави добре кредите да би могла субвенцијама потпомоћи напоре школских власти; у замену за те субвенције, држава ће себи резервисати право да контролише каквоћу, методе и организацију наставе. Побољшаћемо нарочито основну наставу за коју се учитељи, рђаво плаћени, већ тешко прибављају, што ће се после рата још погоршати. Развићемо и средњу наставу, која за сада прима сувише мали део наше младежи. Васпитање деце у опште за сада је запостављено: то се мора променити. Многе друге реформе следоваће овој." Ова беседа, чије сам ја само основне идеје изложио, била је повољно примљена у Доњем Дому. Министар могаде дакле спремити свој предлог закона, који би примљен нс наишавши у Скушлтини на отворену опозицију ни једне странке. Други један закон прошири и на шкотску већину одредаба које садржи „Акт" (закон) изгласан за Енглеску и Галску земљу. „Закон о васпитању", са своја педесет и два члана, представља први већи напор учињен у земљи практичних и ограничених експеримената, у циљу систематизовања наставе и обезбеђења реда и доследности у студијама, почев од раног детињства па све до краја младићског доба. Његов циљ, како то показује и увод, јесте „установљење једног националног система јавне наставе погодног за све оне који су у стању да се њиме користе". Ево главних одредаба. Забавишта (пигзегу зсћооЈб) су установљена за децу од две до пет година; затим долази основна настава, обавезна свуда до четрнаесте године, а до петнаесте онамо где то власти нађу за сходно, што ће се извести стварањем потребних допунских курсева. Затим младићи или, како то каже закон, „млада лица" оба пола која не улазе никако у више основне или средње школе, мораће похађати после-школску наставу, обавезну од четрнаесте до шеснаесте, а доцније и до осамнаесте године. Лекарски надзор по школама, бесплатан за све, јако је организован. Забрањује се индустријски рад деци испод дванаест година; а ограничава се на неколико часова дневно за децу испод четрнаест година. Најзад, предвиђене су финансијске мере које имају да олакшају приступ у средње гпколе свима ученицима основних школа који се покажу заслужни. Оно што одмах публици пада у очи, оно што јој се с правом учини суштина закона, јесте настава створена за „млада лица" у „продужним школама" (сопНпиаНоп 5сћоо1б). Министарска анкета показала је да на 2.800.000 дечака и девојчица између четрнаест и осамнаест година, 80% не добија никаку наставу: они који би, одмах по ступању у доба разума, око осамнаесте године, и хтели наставити прекинуто школовање, опажали би да тај четворогодишњи прекид јако отежава настављање студија. [Продужне школе имају бити бесплатне и обавезне и, што је главно, то нису више вечерње школе за замирене и дремљиве шегрте: