Просветни гласник

Књижевни Прилози

505

Да се схвате психички узроци на основу којих се формирао и стварао дух и начин уметничких творевина једнога песника, потребно је да се, што је могуће ближе, упознамо са његовим првим детињством. јер, сви утисци и осећања, као и наклоности филозофском схватању човека и живота у доба зрелости, узрочна су последица свега што се у духу нашег најранијег детињства зачело, преживело и осећало. Она народна изрека: „Што колевка однија, то мотика закопа", од дубока је значења по психологију човека. Спречен недугом да нагомилану енергију свога детињског, бујног темперамента утроши у слободи кретања, игри, пешачким тркама, рвању, итд., чиме се тадања деца најрадије забављаху, он је сву своју духовну моћ таложио у уметничком посматрању и сањалачком саображавању са спољашњим формама природе. Око што посматра преливање дневних и вечерњих боја природе, слух што ослушкује шуморење грања или фијукање ветрова, беху једина његова моћ која га је са спољашњим утисцима живота јединила. Отуда ми и видимо како се, доцније, његово песништво формира у лепотама форме, музици језика преливеном духом што изазива далеку чежњу и, како Љубомир Недић умесно каже, у складном штимунгу слика. Да је Војислављево детињство прошло друкчије, из њега би се, без сумње, развио мање сањалица далеке прошлости и уметник описног тона, а више лиричар и романтик склон бајронизму у својој филозофској основи. ја ништа више не верујем, ништа; Ил боље рећи: ја верујем све! била би основна црта његове лирике, са којом се, као дечак још, налазаше на размеђи између тадањег Бихнеровског материализма, који освајаше дух омладине, и традиционалног идеализма, шго га је у патриархалном животу наше куће живо осећао. Упућен недугом рше на посматрање, сањалачку чежњу и уметничку слику, него ли на радњу и физичко кретање духа, он је, под сугестивним утицајем очевих погледа, који беше наш незапажени али стални васпитач, заволео доба класицизма, нарочито јелинску књижевност. Паганско многобоштво, грчки хероји, државници и беседници, нађоше доцније у њему свога визионера, који их, у складној ритмици мелодична језика, оживе. Са овим је упоредо ишло и обрађивање словенскога митоса, као што беху: „Лада", „Словенски Кнез", итд. Песнички таленат Војислављев јавља се врло рано. У својој једанаестој години он је покренуо у кући недељни лист, који се звао Хавет. Упоредо с тим листом јавио се и мој лист Ђаво. Главни циљ оба листа био је да један другога задиркујемо и исмевамо, поред других ствари у којима се такође под узајамну сатиру стављали воједини наши врсници