Просветни гласник

Друштва и Установе

521

Ђурића, секретара Карађорђевог, Ресавца, Младена Миловановића, Хајдук Вељка, Узун Мирка, патриарха Чарнојевића, Томаније, кнеза Иве од Семберије, капетан Мише, Стеве Книћанина, Стојана Симића, Коларца и његове супруге Синђелије, Бата Лаке, Милоја Ђака, Ђуре Јакшића, Симе Сарајлије, Вука Караџића, Љубе Ненадовића, Симе Нешића-Терџумана и деспота Ђурђа. Овим одељењем рукује Г. Анта Мудровчић. Галерија слшса На другом спрату смештена је у једној сали и три собе галерија слика. Заступљени су од наших сликара: Катарина Ивановић, Аврамовић, Урош Кнежевић, Ђура Јакшић, Стеван Тодоровић, Ђорђе Крстић, Паја Јовановић, Урош Предић, Влахо Буковац, Пашко Вулетић, Лалић, Видовић, Р. Вукановић, Миловановић и Глишић. И у овом одељењу просторије су одвише мале и недовољне за четири стотине слика које Музеј има. Највећа сметња је у томе што су собе ниске; због тога се слика Паје Јовановића Крунисање Душаново није ни могла изложити, јер је слика виша од собног зида. За време бомбардовања су упропашћене слике: Отенфелдова Издајица ошаџбине, од Катарине Ивановићеве Освојење Београда под Карађорђем, и још три друге неке слике из наше историје, неколико портрета наших јунака. Осим тога, многе су искварене, и њих ће рестаурирати Г. Страла, који овим одељењем рукује. Музејска библиотека налази се у три видне собе у сутерену исте зграде. Библиотека располаже разним драгоценим делима, и за време рата није претрпела штете коју су имала остала одељења. Библиотеком рукује Г. А. Мудровчић, који од 1891 г. непрекидно ради у Музеју, на свима музејским пословима. Његовом познавању ствари има се захвалити што су поједине збирке које су за време рата биле растурене, понова сређене и спремљене за излагање. Овим је укратко описано стање данашњег Народног Музеја. На крају треба рећи хвала заузимљивости Г. Д-ра В. Петковића, који је живо настојавао на томе да се Музеј понова отвори. Уверен сам да Г. Петковић неће оставити овако драгоцене збирке у приватним рукама, већ ће порадити да хМузеј добије своју пространу и модерну зграду. Народна Скупштина требала би што пре да одреди довољну суму новаца за подизање Музеја у престоници. Народни Музеј не сме да се заборави. НИКОЛА ЗЕГА