Просветни гласник

522

Просветни Гласник

ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ У току свог тринаестогодишњег рада, и ако због ратова (1912 до 1913, 1914—1919) није могло радити, Друштво за српски језик и' књижевност одржало је до сада 52 састанка, на којима је прочитано преко 100 расправа из науке и методике предмета, реферата о хњигама и научних саопштења, поводом којих су се развијале опширне и стручне дискусије. Већина тих радова објављена је по различитим листовима (С. К. Гласник, Просв. Гласник, Годишњица Н. Чуиића, итд.), док се у последње време нису почели готово редовно објављивати у Прилозима за књижетосш, језик, исшорију и фолклор, који су покренути 1921 године. Оснивачи Прилога, а и велики број сарадника, чланови су Друштва, и везе између тог часописа и Друштва биле су врло јаке још у почетку, а и сви су изгледи да ће тако остати и у будуће. Јер, ако сви научни радници по струци наше књижевности, језика, историје и фолклора, а поред њих и наставници тих предмета, буду сарадници Прилога и чланови Друштва, Прилози могу још боље вршити свој задатак, и чланови Друштва могу наћи у њима сва обавештења из своје науке. Прилози имају за сараднике и најбоље и признате научне раднике из свију наших крајева, али Друштво, на жалост, није добило чланове са свију страна наше државе. Огроман број чланова је из предратне Србије (190), а знатно мањи је из Црне Горе (4), Војводине (12), Босне и Херцеговине (7), Далмације (3), Словеније (2) и Хрватске (3). Па и тај мали број чланова из других крајева сачињавају већином они који су и пре ратова били чланови, или бивши студенти Београдског Университета. Несумњиво је да су чланови из Београда у најбољем положају, јер могу присуствовати седницама, читати своје радове, учествовати у дискусијама и целокупном друштвеном раду, али и чланови из унутрашњости могу слати своје радове, који се читају на седницама и о којима се дискутује као да су присутни и аутори. Саме радове са друштвених састанака, као и извештаје о раду Друштва, чланови ван Београда могу наћи у првоме реду у Прилозима, а у извесним приликама Друштво је у могућности да тражи и краћа одсуства за поједине чланове ради доласка у Београд, а може се постарати и за подвозна средства на државним железницама и бродовима у пола цене. На тај начин могу чланови ван Београда бити у сталним везама са Друштвом, а заједнички скупови могу се организовати и у већим местима, где би присуствовали и чланови из Београда. Друштво је већ приредило излете до Срем. Карловаца и Панчева, а жеља је да посети и оне вароши где има већи број својих чланова. Свој рад за 1922-1923 шк. годину Друштво је отпочело 11 новембра 1922, када је приредило са Лингвистичким Друштвом свечану седницу поводом четрдесетогодишњице од смрти Ђуре Даничића. Завршило је рад исто тако свечаном седницом на дан своје славе Св. Ћи-