Просветни гласник

Три школе у Холандији

535

Како је за неколико недеља странцу немогуће ући у породични живот холандски, остаје му да позна само народну школу. Благодарећи љубазности чехословачког посланика и његова секретара, умнога и вреднога Г. Вонке, у друштву овога последњег и једног инспектора холандских школа, његова пријатеља, пошла сам да разгледам неколико њихових школа. У Холандији тек од скора постоји закон којим се прописује Једна јединствена основна школа за сву децу нације, богату и сироту, варошку и сеоску. Закон тај постоји више формално, али фактички не само да се његове одредбе још не примењују свуда, већ много учених Холанђана су још увек у недоумици: да ли је фактички корисно да сва деца нације добију исту основну наставу. Узрок овоме је вековни систем разноликих основних школа, који се још увек и дан данас тамо одржава, и који је практички дао одличних резултата, с једне стране; а с друге дух протестантизма уноси у све јак индивидуализам, па и у школство. Ми смо обишли неколико државних и општинских основних школа, у самоме Хагу и у рибарском селу Скевенингену, за које се не може рећи да обилује благостањем. Обилазили смо све протестангске школе, јер за католичке треба имати претходно дозволу, зашто треба изгубити опет времена; а с друге стране, пошто ми је доста католичких школа по другим земљама било познато, а нисам имала времена и за једне и за друге, то сам претпоставила да видим оне прве. Од прве до последње школе холандске, било да је она удешена за сироте или богате, пада јако у очи да су два принципа, поред других, необично добро заступљена: принципи хигиене и естетике. Од неколико разних основних школа, која од које боља, поменућу једну у Скевенингену, која служи као пример јевтине и нелуксузне, а у погледу лепога добро опремљене школе. Она се налази баш у нелосредној близини општинских јевтиних становаза раднике и рибаре: видна, светла, сунцу и југу окренута, с великим прозорима, лепо озидана, пуна светлости и ваздуха. Лепота у њој није изведена украсима и стварима које скупо стају, већ правилно добивеном светлошћу, хармонијом дименсија, лепотом линија, и нарочито, оно што је холандски специалитет, срећно сложеним бојама. Свака учионица је обојена другом бојом, и то увек тоном којим се добија у светлости; у свакој учионици су другојачије обојена врата, прозори, асталчићи и столице дечје, као и сто и столица за учитеље и завесе од дебела ланена платна на прозорима. А све ове боје у једној соби удешене су једна спрам друге, тако да се или срећно допуњују, или на пријатан и складан начин чине контраст између себе и дају једну хармоничну целину. У свакој учионици налази се по прозорима и на столу много цвећа у лонцима, које деца доносе од својих кућа и које сама гаје.