Просветни гласник

Отаџбина

577

Има ли каква нечовечност да се приписује Француској ? Да ли је ко проклиње? Имамо ли ми Ирску, Шлезвиг, Финску, Пољску? Да ли ми силом задржавамо у нашој заједници људе који нам у исти мах не дају и своје душе? На против, зар ми нисмо они који су једног дана сневали о ослобођењу свих народа? Зар идеје Француске Револуције нису имале срећу да су их чак насиља царских периода усадила у збркаку гомилу деспотизама прошлости ? Данашња горда и велика Немачка сигурна је да би, да није била просвећена, протресена и уздрмана од нас 1789 и 1848 године, продужила, радећи при свем томе на филозофским проблемима, да се приклања једној гомили кнежића. Шта више, историја вас учи да је један народ пролевао своју крв заједно са народима који су имали да се роде, од пре века и по. То је онај народ који је ратовао у Америци за независност Сједињених Држава, који је спровео Морејску експедицију за независност Грчке, који је опсађивао Анверс за независност Белгије, који је ратовао у Ломбардији за независност Италије. Тај народ смо ми, Французи. С друге стране, зар ми нисмо радили да ослободимо човечанство веза које је оно себи наметнуто у доба кад је још било младо? Код нас нема божанског права, монархије, каста, наследне хиерархије, нема цркве наоружане изнуђавајућом силом. Најзад, због своје човекољубивости, Француска је много претрпела, и трпи још и данас. За њу би било боље да су суседни народи остали покорени и подељени против самих себе. Ако је заиста истина да је Француска из урођене великодушности учинила више и боље за друге него за саму себе и своје, као што јој то наши родољуби пребацују, онда је то разлог да је баш нарочито воле они који неће да затворе у границе њихове душе запојене правдом и човечношћу. Драги моји пријатељи, уживајте дакле у потпуној сигурности право да волите, да претпостављате Француску, јер чак и разум показује да вас не вара ни најмање ваш природни нагон који вас упућује да је волите и претпостављате. А да бисмо завршили овај дуг и озбиљан говор, приберимо се за један тренутак. Помислимо заједно на садашње проблеме и узнемиреносги. Пожелимо. умало не рекох: помолимо се Богу заједно: „Да Француска и даље остане јака међу народима; „Да буде јака због своје правде; „Да својом правдом уништи у себи све неправичности које нису фаталне, и да ублажи друге; да њени демократски закони уздигну све Французе на достојанство човека, до кога још није дошао велики број од нас; „Да буде јака због њене слободе; „Нека Република истраје, неумољиво, на одузимању сваког јавног ауторитета властима из прошлости, али нека не повреди ниједну савест ПРОСВЕТНИ ГЛАСНВК, II кн>., 9 св., 1923. 37