Просветни гласник

Ватрослав Јагић

603

учника који еу лшслили на будућност и који су, радећи какав посао, замишљали да су у том тренутку управљене на њих очи свих стручњака и пре и после њих. Испуњен тако осећањем мисионарства извесне врсте, као и Даничић у своје време, Јагић је увек у својим делима давао најбоље што је могао. Тако је Јагић, већ у шездесетим годинама живота, издао три значајна дела: 1)0 посшанку сшарословенског језика (ОепкзсћгШеп Бечке Академије св. Х1ДШ, 1900 год. и Н-го издање 1913 год., знатно прерађено и проширено само у 2-ој половини: ЕпШећип^з^езсћкМе <1ег К1гсћепзШуГзсћеп Зргасће, пеие ђепсћИ^е ипс! ег\уе11ег!е Аиз§ађе, ВегНп, XII —ј— 540). 2) Исшорију Словенске Филологије ( Петроград, 1910, VII-ј-961) и 3) Глагољско Писмо (1911, на руском). Међу предметима Јагићева рада заузима нарочито место живот и рад Браће Просветитеља, преводи црквених књига у њихово време, постојбина старословенског језика, његове особине и порекло глагољице и ћирилице. То су питања којима се бавио још Добнер, Добровски, Копитар, Шафарик и Миклошић, да остале специалне испитиваче и не помињем. Требало је да прође много времена, па да се питање о старословенском језику очисти од свих наносних слојева. Још је Миклошић, учитељ и пријатељ Јагићев, непосредни његов претходник на катедри славистике у Бечком Университету, мислио да је старословенски језик у најближем сротству са словеначким језиком и да је некадашња постојбина старословенског језика стара Панонија. Јагић је од првих времена свога рада, па затим у многобројним својим ситнијим и крупнијим делима, стао уз оне који су доказивали да су крајеви јужне Македоније постојбина старословенског језика, а да му је у прошлости најближи, по сродности, старобугарски. Данас су то за свакога готово очигледне истине, које се потврђују и језичким, и културним и историским разлозима; али у Јагићево време то је требало доказивати, и Јагићу припада заслуга што је већ 1876 (в. Агсћм I, 1876, 443 и даље) то чинио са пуном јасноћом и одређеношћу. Када је (1900 год.) писао поменуто своје дело, он је одређивао постојбину старословенског језика „негде на југу, почевши од јужне Македоније до Цариграда"; али је додавао да се данас тамо, можда, и не находе трагови од тога језика због доцнијих етничких померања. Дело Јагићево о старословенскоме језику — боље је од сва три која сам навео. У њему Јагић скупља све резултате о испитивању старословенског језика и о проучавању рада Браће Просветитеља. Али и то дело не доноси нових погледа или нових открића. Оно о чему је Јагић на више места раније говорио везује се у прегледну целину. Прво се говори о Браћи Просветитељима и дају се мишљења о свима питањима везаним за њихов живот и рад и изворе о томе; затим се даје историски преглед, почевши од XVIII в., мишљења научника о иореклу