Просветни гласник

608

Просветни Гласник

0 НЕКИМ ПОТРЕБАМА ИСТОРИЈСКЕ НАСТАВЕ У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА У овом чланчићу ја не мислим да ћу изнети неке нарочито нове мисли, или дати општи методски преглед задатака и начина историјске наставе у нашим гимназијама. Мој задатак је много скромнији: ја бих хтео да изнесем неколико чињеница које отежавају задатак наставника Опште Историје, било у свима, било у многим гимназијама, и да упозорим читаоце на неке мере које би можда биле корисне за њено побољшање. Остављајући на страну уџбенике, које би, по мом мишљењу, требало удесити на друкчији начин него што су удешени ови наши садашњи, иначе врло многобројни уџбеници, ја сам хтео обратити пажњу на остала средства историјске наставе. Ту у првом реду треба забележити да у многим гимназијама готово нема, а у највећем броју има, без сумње, и сувише мало, помоћних средстава за историју. За националну историју, у колико је то мени познато, нема зидне мапе, тако да је историчар приликом објашњавања неке партије из националне историје приморан да се служи било мапом Балканског Полуострва (издање Геце Кона), било мапама за Општу Историју. Не вреди улазити у дубље расправљање за доказ неподесности и једних и других мапа за предавање националне историје. Са мапама за општу историју стојимо мало боље, али ипак оне мапе које смо добили из Немачке на име репарација, нису довољне за сва доба, а израђене су са тачке гледишта немачке школе, и зато не дају баш свих оних елемената који су нама потребни. Ту у првом реду треба истаћи да оне ни из далека не дају оног што је потребно за историју Балканског Полуострва и Византије, па онда дунавских земаља толико везаних са југословенском историјом. У исто време, у једној словенској гимназији ваљало би имати мапе које би могле дати ђацима бољу очигледну представу о териториалним променама у судбини словенских народа и држава Руса, Пољака и Чеха. Било би такође згодно да имамо мапе за културну историју, као на пример мапу на којој би се могло показати ширење хришћанства, ширење различних цркава и секата, или мапу великих путовања, проналазака и колонизације. Али мапа није јединствено средство за очигледно проучавање историјског градива, и ако долази у број средстава од прворедног значаја. У историјској настави, оно што је до сада било увек занемарено, то је културна грађа. Ја нисам мишљења да треба избацити из програма и наставе историју ратова, међународних односа, итд. На против, ја мислим да ратови морају заузимати значајно место и у историјској