Просветни гласник

Важност школских излета за основну наставу

631

драгоцени и јединствени тренуци интенсивног унутрашњег живота, кад нам је душа, у једном новом свету, испуњена чистом лепотом, јесу једини кад ми живимо заистински, пламтећи, треперећи целим бићем, осећајући крв где нам струји жилама, и ради којих живот вреди да се живи; они дају нашем бесмисленом и отужном животу сав његов смисао, сву цену и сав разлог, и изгледају, по лепој речи Анатола Франса, „у овом животу тако мрачном, као светлост на црноме путу". Они су зачин и драж живота, његова поезија и његово цвеће... ПЕТАР СВЕТИСЛАВЉЕВИЋ

ВАЖНОСТ ШКОЛСКИХ ИЗЛЕТА ЗА ОСНОБНУ НАСТАВУ

I Савремена педагогика истиче за циљ васпитању: стварање моралног карактера. Како се вредност човекова не цени по количини знања, него према поступцима у раду и јавном животу, то и настави, која мора бити у служби васпитног циља, није искључиво задатак давање знања и богаћење сиромашног дечјег искуства, већ, преко датог знања, стварање доследне, јаке и трајне воље у правцу моралних идеја. Настава дакле, по речима Хербартовим, мора бити васпитна. Треба тежити да се њоме створи морално убеђење, коме ће се воља, као прави предмет етичког суђења, потчињавати, и на тај начин створити морални карактер — мерило вредности човекове. И основна настава, дајући деци основне појмове свега што им је потребно за даље духовно усавршавање, као део опште наставе, мора тежити истом циљу. Овај свој задатак она постиже помоћу одабраног наставног градива, које црпе из два извора: дружења и искуства. Све представе које находимо код сваког појединца, долазе у главном из ова два извора. Дружењем стварним, где се ученици друже са члановима друштвене заједнице, и идеалним, које нам пружа група историјских наука, богати се круг дечјег искуства, јер се упознају личности и њихова дела; јача њихова воља, јер им се показује могућност остварења идеала; изоштрава мишљење, јер им се даје прилика да суде о својим поступцима; развијају морална осећања, која су мотиви вољних радњи, итд., — дакле, утиче се највише на вољу васпитаника. Али и свеколика осећања, идеали и одушевљење за оним што је узвишено и лепо, за људе који не познају стварност не вреде ништа; јер их без познавања стварности не могу остварити. Живот људски је борба, и да би човек могао живети, мора се борити. Да би у тој борби имао успеха, мора добро познавати стварност, познавати услове живота,