Просветни гласник

632

Просветни Гласник

познавати природу. Школа, спремајући децу за живот, мора их упознати са природом, чији су и они један' минимални део, и на тај начин оспособити их за што успешније савлађивање свих препрека које стају на супрот њихову делању и тежњама. Природу ће ученици најуспешније и најлакше изучити у самој природи. Још и пре ступања у школу, ученици имају извесну количину чулних представа о природним предметима и појавама које су посматрали. Разуме се да су свеколика њихова опажања нејасна, непотпуна, случајна, често погрешна, без есенциалних озиака појединих природних предмета, и без јасно и правилно схваћених узрока појединих природних. појава. Тек школа, помоћу школских излета под надзором и вођством спремног наставника, може упутити ученике да правилно упознају природу, њене појаве, живот у њој, као и да схвате каузалну везу појединих природних појава. Данас се успех у природној и земљописној настави народне школе не да ни замислити без непосредног посматрања и испитивања природе. Према мишљењу савремених психолога, резултатима новије психологије, као и мишљену свих савремених природњака и дидактичара, школски излети имају необично велику важност нарочито за основну наставу, где се деци дају основни појмови, вежбају њихова чула, теку аперцептивне представе, шири круг њиховог иначе сиромашног искуства, и где се деца оспособљавају за што поузданије и правилније схватање природе и живота у њој. Важност школских излета различито је схватана, па према томе, у разна времена, код разних народа, различито и цењена. Још стари грчки филозофи Сократ, Платон и Аристотело придаваху велику важност бављењу са ђацима у живој, веселој и издашној природи. Сократ обучаваше омладину, сократизирањем, у шетњи по граду, тргу и другим јавним местима. Платон предаваше својим ученицима, шетајући се заједно са њима, по нарочито лепим дрворедима лепо уређеног перивоја. Аристотело рађаше то исто, и његова школа зваше се искључиво именом шетње. Али је било времена, нарочито у средњем веку, када су се јављали сасвим чудновати погледи на природу и начин њеног упознавања; када је све учено у затвореној учионици; а деца слушала наставника без икаква учешћа у настави. Тада беше овладао механизам и вербализам, т.ј. учење без икаква разумевања садржине онога што је учено. Много важнију улогу од факата и доказа у настави играли су тада цитати и ауторитет, те је и настава била готово без икакве везе и осноза са стварношћу. Доба реформације утицало је и на саму наставу, те је и она знатно измењена; дотадашња заблуда уступила је место реалнијој и напреднијој мисли, и почела се обраћати много већа пажња природи као највећој учитељици рода људскога.