Просветни гласник

Важност школских излета за основну наставу

633

Бекн је отворено устао против дотадашње заблуде и захтевао да се мртве књиге замене књигом живота — природом, а мртве речи учитељевих предавања о разним природним појавама и створовима, да замене рођени осећаји наших чула. Сличне мисли и делања у истом правцу находимо и код Словенина Јанз Амоса Коменског, затњч код Ратихијуса, Раблеа и Џона Лока. Овај последњи доказиваше да је свест човечја резултат чулних опажања, и да према томе нема ништа у уму што није прошло кроз чула. Ако пођемо од ове епохе унапред, наићи ћемо на многе педагоге и филозофе који се занимаху начином учења. Већ Русо, који тврђаше да се непосредним посматрањем конкретних ствари могу схватити и најапстрактније ствари, пружа читав, лепо разрађен, план природноисторијских лекција; а његов рад и ицеје нису остали без утицаја на Базедова и остале филантропе. Песталоције пак, схватајући неоспорну важност непосредног посматрања за правилан и успешан духовни развитак, захтеваше да свако упознавање мора полазити од посматрања и сводити се на посматрање, и да се у духовном развитку мора ићи од чула ка појму. Запојени истом идејом, Харниш, Дистервег и Росмеслер делаху у истом правцу и тежажу да њихове идеје ухвате што стабилнији корен у настави. Росмеслер говораше да је жалосно што деца живу природу изучавају у мртвој учионици, на увелом цвећу, пуњеним птицама, и да себи не можемо представити тугу и жалост коју деца осећају што не могу изаћи у живу природу, где би много више и боље научили него у празној и често пута мрачној учионици. Директори и учитељи источне и западне Пруске на својим конференцијама (1880) расправљаху о екскурзијама, и сматраху их као неопходно потребну допуну природно-историјским лекцијама. У своме делу Пракшика у народној школи, Карло Кер захтева да се деца што чешће изводе у природу; да посматрају птице, жетву и друго; јер ће се на тај начин много више учинити за правилно схватање природе, појава и живота у њој, него ако се деци у учионици пуне главе мртвим знањем, празним и шупљим појмовима, а место предмета показује шарена слика. Сви савремени природњаци и дидактичари придају необично велику важност излетима, како за правилан телесни и духовни развитак, тако и за упознавање природе, живота, закона и сила који њоме управљају. Већ са појавом здравијих и трезвенијих погледа на природу и начин њеног упознавања, поче се увиђати да се јединство у природи, живота у њој, па ни закона који њом управљају, не може схватити само посматрањем природних јединака и описивањем њихових спољних ознака. Фридрих Јунге својим списом Сеоска бара, као „заједница живота", изазва необично жив покрет и јако интересовање многих природњака