Просветни гласник

634

Просветни Гласник

и дидактичара, те расправљаху о начину упознавања и изучавања природе, живота у њој, закона и сила које њоме управљају. јунге тврђаше да се једноставан живот у природи, односно схватање природе као целине, може постићи посматрањем и изучавањем заједница живота, где њени чланови својим животом условљавају један другом опстанак. Кад се на овим заједницама схвате закони који њима владају, моћи ће се индукцијом схватити и унутрашње силе које управљају целокупном природом. Значајно је поменути педагошке университетске семинаре у Лајпцигу под управом Цилеровом, и у јени под управом Стојевом, а доцније Рајновом, нарочито стога што се у њима с планом и систематски старало да се школски излети унесу у предмете васпитања и наставе, и многобројним практичним огледима доказало се да је то могуће. Шта су школски излети? — То су краћа путовања, која трају неколико часова или највише један дан, а поглавито су у служби васпитне наставе, премда сва путовања, било дужа или краћа, и ако им се према приликама и нарочитим потребама истичу особити циљеви, имају општу вредност. Број учасника не треба да је велики, иначе се често дешава да појединци мало виде и разумеју од онога што им се показује, те излет за њих нема своје праве вредности. Према свему изложеном, школски излети у живу, веселу и издашну природу имају неоцењиве вредности за правилан телесни и духовни развитак, успех у самој настави и васпитању. Да изнесемо у најкраћим потезима важност излета за физички развитак, који се по нашим основним школама врши наставом гимнастике и слободних дечјих игара, и који условљава правилан духовни развитак и успех у настави и васпитању. За децу, која читаве часове и дане проводе у затвореним и често пута нехигиенским учионицама, школски излети у мирисна поља, цветне ливаде, горостасне планине, итд., пуне свежег, чистог и мирисног ваздуха, јесу велика благодет која излази на сусрет њиховој живој природи и помаже правилан телесни развитак. За време периоде рапидног растења, и живчани центар захтева много већу активност него доцније. Зато у дечаштву, док се рефлекси кичмене мождине добро не оснаже, треба деца да се што живље и чешће крећу. Физиолог Ранке, истичући потребу кретања, каже да мирно седење и усиљено ћутање утиче рђаво на децу, а нарочито на развитак срца, које је често, због оскудице телесног кретања, тако мало да не може довољно да врши своју функцију. Основни је закон физиолошки да сваки телесни орган, у колико се више вежба и креће, у толико више захтева хране, троши је, добија нову, боље напредује и развија се правилније, те може правилно да врши и своје функције. Наше школе нису акомодоване према горњим биолошким законима, те излети донекле попуњавају ту празнину.