Просветни гласник

Важност школских излета за основну наставу

635

За време излета, где се ученик креће слободно, неусиљено, где је чист ваздух, треба децу спремити и пустити да успут певају ради развитка гласовнкх и говорних органа, бржег и јачег дисања, правилнијег развитка грудног коша, брже и потпуније циркулације — у опште, правилнијег физичког развитка. Излети неће имати оног успеха и благотворног утицаја на ученике који се од њих очекују, ако их не прати расположење, веселост и задовољство. Строга дисциплина за време излета није дозвољена, иначе излети губе много од своје важности. Пошто се постигне главни циљ излета, треба ученици да одиграју и коју слободну игру. Играње на чистом ваздуху, где се скаче, трчи, виче, и које чини да крв јури у лице, јесте најбоље средство за успешан и правилан физички развитак код деце. Надмоћност слободне игре ,над гимнастиком огледа се у веселости, слободи и активности дечјој. Док се код гимнастичких вежби тело држи укочено и вежба се само један његов део, дотле код слободне игре има честих промена; врше се слободни и неусиљени покрети свих телесних органа, убрзава крвоток и дисање, сви органи правилно функционишу, а све ово чини да организам напредује и одржава се у здравом стању. Изнели смо у најкраћим потезима важност излета за физички развитак, који условљава успешан духовни развитак, па према томе и успех у настави о васпитању. Како у народној школи правилном и успешном духовном разштку доприноси највише настава, која преко знања утиче и на васпитање, то ћемо изнети у кратким потезима важност излета за саму наставу и успех у њој. Настава врши горњи циљ помоћу наставног градива, које црпе из људског и природног живота, и саопштава га ученицима. При еаопштавању наставног градива, главно је умети изабрати најбољи и најлакши начин да се то знање ученицима саопшти и постане њихова духовна својина, са којом могу самостално располагати. Да би се успело у овоме, тј. да би се изнашао најбољи наставни метод, треба познавати психолошке законе по којима се врши усвајање знања, и који су, и поред свих индивидуалних разлика, ипак слични код свих особа. Психологија нас још учи да основицу нашег сазнања чине представе које се добијају непосредним чулним опажањем, да је чулни рад услов за правилан и успешан духовни развитак, и да њиме добијамо најјасније представе о предметима спољашњег света. У колико је чулни рад интенсивнији, физолошке и психолошке промене у чулним апаратима, нервима и можданој кори чешће, у толико ће чулни апарати лакше примати"нове надражаје из спољашњег света, нерви постати еластичнији, и лакше их спроводити можданом центру (оном делу мозга и мождане коре са којим чулни апарат општи), а ћелице овога бивати развијеније и способније за јасно схватање нових и нових осећаја. Синтезом јасно схваћених осећаја добијамо јасну и потпуну представу о предмету