Просветни гласник

636

Просветни Гласник

који је дејствовао на наша чула. У колико је представа састављена из више јасно схваћених осећаја (боје, укуса, мириса, рапавости, итд.), т.ј. у колико је при њену стварању радило више чула, у толико је она јаснија и потпунија. А ко има више оваквих представа, биће способнији да гради и схвати представе које не може добити чулним радом. Сем тога, код кога су потпуније и јасније представе, природно је да ће бити потпунији и јаснији појмови; па према томе и мишљење, које се заснива на таквим појмовима, мора бити потпуније, јасније и тачније. У овом смислу и треба разумети очигледност у настави народне школе, нарочито географској са историјском и природном, где се успех не да ни замислити без очигледног посматрања и испитивања природе. А нигде се ученицима не може дати толико могућности да своје сиромашно искуство проширују представама које добијају непосредним чулним опажањем, представама које су темељ целокупном даљем духовном образовању, као при школским излетима у живу, издашну и веселу природу, тај извор свеколиког сазнања човековог. Отуда су излети неминовна потреба за успех у географској и природној настави народне школе. II Географска насшава народне школе мора, чулним опажањем географских објеката непосредне околине, стварати код ученика најважније и најосновније географске појмове, и на основу ових упознати ученике са географским објектима ван круга њиховог чулног опажања. Ако ученици претходно не добију јасне и потпуне представе о домаћем брду, планини, потоку, реци и др., не могу они доцније ни радом своје фантазије створити себи јасне представе о планини, реци и др. у туђини. Све оно, дакле, што се не може довести у узајамну везу и упоредити са старим представама, добивеним чулним посматрањем географских објеката и појава, остаје за децу једно вечито X. Отуда је и значај перцепованих представа добивених очигледним путем у толико већи у колико се њихов утицај простире на целокупно доцније опажање. Свака нова представа, да би се јасно схватила и постала прави духовна својина ученичка, мора доћи у узајамно дејство и везу са старим, већ јасно схваћеним представама. Иа овој аперцептивној вези представа, односно вези физиолошких процеса мождане коре који се врше приликом добијања представа било чулима или радом фантазије, оснива се педагошко начело : „од познатога ка непознатом". На изложеним психолошким чињеницама заснован је и дидактички захтев да редовној земљописној настави народне школе мора претходити темељно познавање завичаја. Географско познавање завичаја је од пресудне важности и значаја за познији успех у географској настави, јер што се на овом претходном ступњу утврди, служи као основ за даље