Просветни гласник

I

Важност школских излета за основну наставу

637

изучавање географије. Ово ће бити само тада ако се ученици буду изводили у најближу околину и, у колико је то могуће, све географске објскте завичаја посматрали у природи; јер, по речима Спенсеровим, од посматрања зависи и сам успех. Чешћи излети, које ће сваки наставник увек вршити са планом и унапред истакнутим циљем, учиниће највише за правилно и темељно упознавање и схватање географских објеката и појава и изучавање завичаја. Наставник се мора за сваки излет, увек, претходно спремити, добро проучити садржину коју ће ученицима показивати и објашњавати, а непознат крај претходно сам" обићи, разгледати, добро проучити, често и скицирати, па тек ученике изводити. Иначе ће се, у множини утисака који запљускују и наставника и ученике, већа пажња поклонити ситницама, а важније ствари остаће незапажене. У множини ових разноврсних утисака, наставник мора већ унапред знати које ће од њих гледати да појача у свести дечјој, а које да ослаби. Не буде ли овога, онда ће се наставник лако изгубити, те настава у природи може остати без оних резултата које треба да да. Неспремност у овом погледу може бити од велике штете и по наставу, јер ће се много што шта важнога изоставити, недовољно и погрешно објаснити; као и по углед самог наставника, нарочито тада ако се он доведе у незгодан положај да ђаци посумњају у његово знање и спрему. Тако исто врло је важно и ученике припремити за правилно посматрање у природи, јер би се ученици у сасвим самосталном посматрању изгубили у појединостима, ситницама и мање важним стварима. Да би се ово избегло, ученицима треба скренути пажњу на важније ствари, па их онда оставити да у датом оквиру самостално посматрају, изналазе појединости и уочавају типичне и карактеристичне ознаке посматраног. Ако се зна да су многи ученици били раније тамо куда их наставник води, онда се пред полазак саопштава ученицима циљ излета, те се на тај начин концентрише њихова пажња на оно што се излетом хоће да постигне, и истовремено проверава самостално стечено искуство оних који су тамо раније били. Ово искуство дечје, премда је врло често неправилно, погрешно и непотпуно, ипак у многом може да користи наставнику приликом показивања и објашњавања, те се он задржи на многим стварима за које је рачунао да су деци сасвим јасне, и објасни их. У интересу саморадње, коју код ученика треба развијати, све што ученици могу сами видети и објаснити, не треба им о томе ништа говорити. Дужност је наставника да ученике упути и скрене њихову пажњу на важније ствари, а покаже и објасни само оно што ученици не би могли сами учинити.