Просветни гласник

638

Просветни Гласник

При показивању и објашњавању наставник ће вешто искористити искуство оних ученика који су раније били у том крају, па непотпуна и погрешна опажања њихова допунити и исправити, јер оваквим излетима и јесте циљ да ученичко искусгво обогате новим чулним представама, а старе оснаже и расветле. За време показивања и објашњавања нарочито пазити да се ученици о свему сами увере. И ако је наставник већ раније измерио одстојање од једног објекта до другог, ипак ученици морају мерити и радом доћи до резултата, а никако да им наставник просто саопшти резултат. Главно је, даље, упутити ученике да правилним посматрањем географских објеката уоче све типичне и карактеристичне њихове ознаке; да их по њима разликују од других, нарочито сличних, и на тај начин добију јасне и потпуне представе о њима. Ово изналажење разлике и сличности, са гледишта новије психологије необично је важно; јер од простог разликовања објекта од објекта, појаве од појаве, па до схватања узајамности и односа њиховог са једне стране, и човека са другс стране, стоје безбројни акти човекове спонтане душевне радње, који треба да се заврше јасношћу и одређеношћу — сазнањем опаженога. Простим посматрањем не може се доћи до јасности и одређености, управо до сазнања опаженога. Само посматрање није довољно за ово, јер све док свест не мисли, већ само посматра оно што јој је као садржај дато, дотле она није јасно свесна свега онога што јој је у овом садржају дато. Задатак је мишљењу, као психолошкој функцији, да тамну и неодређену свест о опаженом доведе до јасности и одређености — до сазнања опаженог. Да би се свест уздигла на ступањ мисаоне свести, потребно је разликовати поједине састојке опаженога, да би се као јасно схваћени спојили у једну целину која ће бити јасно схваћена. Анализа, разликовање, фиксирање појединога, јесте прва функција нашег мишљења, те стога и Бен каже: „Полазна тачка духу јесте распознавање, а свест о разлици јесте почетак сваког сазнања". Стога треба за време једног излета показати ученицима планину и упутити их да властитим посматрањем запазе битне ознаке њеног подножја, страна и врха; затим, као њен контраст, равницу, па тражити да помоћу уочених и запажених карактеристичних ознака и особина изведу разлику између једног и другог објекта, и на тај начин добијају јасне и нотпуне представе о њима. Да би ученици схватили шта је брежуљак, брег, брдо, а шта планина, треба их извести и показати им све објекте, тражити да изводе разлику између једног и другог и створити јасне представе о њима. Да би ученици имали јасну и потпуну представу о реци, мора их наставник извести и упутити да посматрају: врела из којих извире вода; поточиће којима отиче те гради реку; како ова тече просецајући