Просветни гласник

640

Просветни Гласник

станка географске карте — цртати на школској табли оно што је пређе цртао на земљи или песку; све објекте ту нацртане показивати ученицима на вештачки израђеној географској карти, која ће, за познији успех географске наставе оних крајева које ученици не могу посматрати, поред цртања, живог описивања наставникова и показивања добро израђених уметничких слика, бити једно од најважнијих помоћних средстава. Али и пре цртања на табли наставник треба са ученицима да изради пластичну (рељефну) карту краја који је посматран, радећи на њој географске објекте оним редом како су посматрани, па тек после треба прећи на цртање на школској табли и дечјим таблицама. На овај начин, поступним прелазом са природних објеката на знаке којима их представљамо на цртежима (грубим дечјим картама), добијају деца јасан појам о постанку географске карте, на којој се географски објекти представљају у миниатури и извесној сразмери један према другом. Кад ученици добију јасне и потпуне представе географских објеката завичаја, кад упознају све знаке којима се они представљају на картама, кад добију јасан појам о постанку карте на којој су објекти представљени у миниатури и сразмери, када се оспособе да могу правилно читати карте помоћу топографских знакова, тада ће се — поређењем са већ познатим објектима уз припомоћ цртања, показивања на карти, живог описивања наставникова, показивања добро израђених слика, и др. — моћи, помоћу репродуктивне и комбинативне фантазије ученичке, створити бар приближно јасне представе и појмови о оним објектима, појавама и крајевима који су ван домашаја ученичких чула. Поређење које поменусмо — изналажење сличности и различности — имаће своје важности за успех у географској настави само тада ако се нов објект, појава или крај, пореди са већ познатим објектом, појмом и крајем, који су ученици посматрали и о коме имају сасвим јасну представу. јован љ. станковић (Свршиће се)

КЊИШКА ШКОЛА ИЛИ АКТИВНА ШКОЛА?

Како су услови модерног живота променили васпитну улогу породице, свуда је примљено у принципу да школа не треба више да се ограничи на улогу чисто инструктивну. Али тешкоће настају чим је реч о практичном остварењу. У наше дане, покушало се да се допуни школски програм додајући му наставу уметности, ручних радова, уводећи, у опште узев, ствари које захтевају размишљање, удубљујући наставу вере и морала. Историја цивилизације је заменила обичне лекције из историје; извесне школе су се потрудиле да развију код детета 5 еИ-§;оуегптеп1;