Просветни гласник

Народна иесма

660

несанса љубав и сазнање стоје у најинтимнијем узајамном односу. Код Гетеа сазнавање извире из љубави, а код Леонарда љубав извире из сазнавања. Један и други, дакле, противрече оном суду да је љубав слепа. Томе суду противречи нико мањи него ВЈаЈзе Разса1, страсни и неустрашиви аргонаут Апсолутног, који у свом разговору О схарасшима љубави има реч: „Љубав и ум су једно и исто". И код Спинозе, који се борио против сваког антропоморфног посматрања света, који страсти хоће да посматра као површине, кругове и линије, у његовом учењу о највишем степену сазнања, љубав према Богу, ашог (1е1 МеПесћшНз, идентична је са најобухватнијим и најадекватнијим сазнањем. И Ђордано Бруно у своме учењу о херојској љубави слаже се са Леонардом да акт сазнања фундира акт љубави. Христос нема истина, он нема сазнања; он је истина, он је сазнање, пут, истина и живот, у пуној својој конкретности. И кад је васкрсао, нису га сви видели кад је с Магдаленом говорио. Љубав Магдаленина најпре га је видела. Дакле, и осећање је поетично као и мишљење, само свако на свој начин, и оно се односи нрема Непознатом као и мишљење; и поезија, према томе, може бити научна и филозофска као и сама наука и филозофија. Наука, која почиње у чуђењу, у чуђењу ће се и завршити, каже Со1епс1§е, и чуђење рађа не само филозофију, како су још констатовали Платон и Аристотел, оно рађа и поезију. Као наука штоје, шиМ15 ти{апсНз, поезија која непрестано траје, тако је и поезија вечито истраживање, вечита наука. Наука, а под њом мислим и филозофију као дестилацију и конденсацију свих наука, је певање појмовима, а поезија је мишљење сликама и фигурама. Наука констатује, она доцира, а поезија узбуђује, она сугерише. Једна и друга доноси истине: наука у костиму који је саткан од појмова, а поезија у костиму који је саткан од слика и фигура. „Ако је песник присиљен", каже бћајгр, „да у стварима које би рад пренети у језик фантазије, у првом рецу своје читаче поучава, он ће баш зато морати бити штур и непоетичан. Тако Лукреције у партијама своје песме где аргументира и на филозофски начин излаже теорију атома, није без незграпности, али се одмах узвине чим доцирање остави на страну и преда се контемплацији великих елементарних снага и живота који све обухвата и прожима" (Оп роеИс МегргеШГоп о{ паШге). И поезија, дакле, као један род уметности, има исто врело које и филозофија. Оне се разликују само по својим методама и техникама, као вода што пође са једног извора па може да тече различним коритима. Путови су им различни, али имају један циљ. Њихову везу 011о \^етш§ег означава овако: 1ш 1еШеп ОгипсЈе з1пс1 аисћ Ше Ргоћ1ете (1еб КипзНегз ипс1 сће скб РћПозорћеп сћезеЉеп, пиг Шге Већапс11ип§; ете уегзсШесЈепе. Оепп Рга§еп ипс1 ОесЈапкеп зтс! ћеМеп §ететзат, с1ет ^гоззеп КппзИег ипс! с1ет §гоззеп РћЛозорћеп... сће РћНозорћЈе 1з! ећепзо