Просветни гласник

670 Просветни ГласниК — —- а11ит{аббепс1 ше сИе Кипб1. Оег §гоббе РћПоборћ ћа! шје с1ег §гоббе КипбИег (Ие §апге Ц^еН т згсћ, б!е б1пс1 с1ег ће\уибб!е Мхкгокобтиб; 1т §ешоћпћсћеп Мепбсћеп, аисћ 1т Ниг-ШЈббепбсћаМег, 1б! с1ег МЈкгокобтиб ећеп1а11б, аћег ипћешибб!, уЈг1ие-11. Н|'ег ће§1 с!ег Огипс!, с1абб КипбИег ипс! РћИоборћеп јттег пиг ићег сћебеЉеп. Ргоћ1ете бргесћеп (Одег сИе 1еШеп Ит^е; 1920, с. 153, 169). Филозофија је уметност, каже и Негтапп Кеубегћп§: „Додуше, филозофија, религија и уметност обделавају области које су по себи различне и једна с другом неупоредиве; ипак, оне су једно у толико у колико извиру из једнаког врела и дају израза једној у основи једнакој тежњи стваралачког духа. У различним језицима говоре различни нагони човекова увек само о Једном, о Неизрецивом" (Филозофија као умешност). С тим Неизрецивим рвао се Платон у својим идејама, Есхил у судбинама својих јунака, Рембрант у оним мистичним светлостима и провидним тамама, Бетховн у сонатама и метафизикама својих симфонија, Роден у хераклитизмима својих мрамора. Са подножја на вис горе може се ићи са различних страна, једном вису води више путова; али горе на врхунцу, сви деле радост која долази од лепоте месечине. Тако, т иШта апа1у81, и они иду једном вису: и Платон, и Есхил, и Рембрант, и Бетховн, и Роден; један појмовима и идејама, други драмама, трећи бојама, четврти тоновима, пети својих длета потезима. И као воде што различним коритима теку једном океану, тако и филозофија и уметност теку једном циљу: да регулишу жив однос између субјекта и објекта, да одреде став духа човекова према животу и васељени. У песничком костиму, дирнут је у нашим песмама најкрупнији метафизички проблем, и, по начину саопштавања, по снази конкретисања, оне иду у област великих метафизичких поема, какве су, на пример, Ш&-Уес1а, Вћа^аоас!-ОИа, ЈЈуча Микрокозма, и у ред песничких дела која третирају однос људског идеала према грубој стварности. (Свршиће се) милош ђурић

0 ПОЕЗИЈИ ПЕТРА ПРЕРАДОВИЋА — поводом његове антологије у „народној књижници" Под насловом Наши иесниџи почеле су, у прошлој години, накладом Народне Књижнице у Загребу, излазити аншологије југословенског народног и умешног иесништва. Народна Књижница узела је себи за сврху „да у згодном и укусном облику... пружи у критичким издањима нашем народу све оно најлепше из наше поезије што ће остати као трајна књижевна вредност. Зато ће код избора мерило бити само есшешичко,

(