Просветни гласник

0 поезији Петра Прерадовића

671

без обзира на евентуалне литерарно-хисториске или патриотске и сличне мотиве. С истога разлога посветиће се нарочита пажња, да и сам састав (редакција) антологија не буде шаблонски, већ уметнички складан и у органичкој вези са животом песника и душом његовог дела". Даље обећава Народна Књижница : „Свака ће антологија имати биографију песникову, информативан предговор и речник мање познатих речи". Појаву ове Народне Књижнице поздравиће срдачно сваки просвећен и правомислен Југословенин као потребно и корисно предузеће, у толико више што њена начела о избору и опреми дела задовољавају наше потребе не само као родољубивих Југословена, већ и наше потребе као културних људи и културнога народа. И желети је још само да Народна Нњижница своја начела зналачки и савесно изводи, како би што боље постизавала и другу сврху своју: „међусобно упознавање и зближавање трију плел}ена нашега народа и стварање јединствене наше народне културе". До сада су изишле две књиге из збирк е Наши аесници: у првој су песме Прерадовићеве, у другој Прешернове 1 ). Прешернову антологију остављам на страну, јер желим да у овом чланку дам један прилог за утврђивање принципа при издавању антологија Народне Нњижнице, у колико се оне односе на српско-хрватску литературу. За словеначки је део у принципу лакши посао, а оно што би могло бити спорно — преводити или само приуготовити — решено је правилно одмах од почетка, с Прешерновом антологијом. Јер за уреднике словеначких антологија биће посао лакши већ по томе што они имају пред собом само две публике, словеначку и српско-хрватску као целину; док, међутим, уредник антологије једнога српско-хрватског песника има пред собом три публике: српску, хрватску и словеначку. И будући да с првом књигом ове збирке, Прерадовићевом антологијом, није још, по мом мишљењу, нађен најбољи пут за српско-хрватске антологије, ја се јављам с овим чланком не из пусте жеље за критизирањем, већ да њиме, по могућности, одужим дуг захвалности Народној Књижници на њеном лепом и корисном предузећу. Прерадовићева антологија изишла је у ћирилици, што одговара синпатичној одлуци Народне Нњижнице да српско-хрватске песнике који су писали или пишу лат-иницом објављује ћирилицом, и обратно. Књига носи наслов: Петар Прерадовић: Антологија. Уредио и предговор написао д-р Бранко Водник, 2а§геђ, 1922. Тексту од 115 страна претходи предговор у XXVI страна. Одмахћу рећи да овом антологијом нисам потпуно задовољан. Томе, истина, није узрок у ономе што је за сваку антологију битно, наиме у избору песама, већ то долази по мање знатним, али ипак врло важним х ) Овај чланак написан је пре неколико месеци. У току времена изишле су потом још неколике књиге из ове колекције.