Просветни гласник

694

Просветни Гласник

лизма, по Водникову примеру 1843 г. покрете Новице сељачке и занатлијске, у циљу да своје земљаке поукама и саветима економски подигне, објашњавајући и упућујући, не ступајући нагло и неразмишљено у политику. „Не страсно, већ мирно ћемо се борити за правице словеначког народа" — била му је мисао водиља. Обазрив у борби за језик и правопис, био је такав и у борби за политичка права Словенаца. Он дође да прекрати дугу и неплодну распру у словеначкој књижевности о језику и правопису. Кроз своје Новице, чистећи језик од немачких конструкција и провинциализама, он истаче најчистији говор Горње Крањске за књижевни језик, приближи га језику Гајеву и Вукову, и тако локалну, словеначку књижевност јаче"привеза српско-хрватској; уз то 1849 г. уведе „Гајицу", — правопис Гајев за словеначку књижевност. Трезвен дух у књижевности, Блајвајз је био такав и у политичким питањима. Та његова тактика трезвености и умерене обазривости биле су на свом месту у оним мутним данима политичке несређености у Европи. Јер кад Мађарска Буна би угушена, наста терорисање словенских маса. Метерников апсолутизам угуши сваку слободну духовну манифестацију. „Илирски Покрет", који препороди хрватски народ и удари основ здравој ориентацији у књижевности и политици, би угушен, Гајеве Илирске Новине забрањене. Међутим, Блајвајзове Новице без сметње продужише да благотворно делују на словеначке масе, припремајући их за доба уставних права. У очекивању новога политичког доба уставних слобода, он основа „Словенско друштво", које поста ембрион првеполитичке фракције у Словеначкој. Својим радом Блајвзјз означи доба политичког рада Словеначке; кроз своје Новице образова читав низ младих Словенаца, који посташе носиоци нове мисли и новога, слободног доба. И када, после суровог Метерниковог апсолутизма, наста уставно доба (1860), он поста најпопуларнији човек у Словеначкој, први словеначки народни посланик, прави вођ народни, „отац словеначког I народа" — како га многи због огромних заслуга називају. Са 1860 г. настаје нова ера у словеначком народу. „С овом годином настало је — пише Јанижић у Гласнику Словенском, листу који се појави кад Блајвајзове Новице престаше излазити — свима народима у широкој Аустрији доба душевног препорођаја... Словенци, и нама свиће на Истоку... Словенци, будимо радни, сложни! Само ће иам тако засијати сунце лепше будућности!..." VII У XIX веку, словеначкој књижевности збиља се рађа ново сунце. Јављају се нови људи као гласници новога доба, у освиту југословенске зоре. Читав низ људи, младих талената: политичара, књижевника, драматичара, књижевних преводилаца, критичара — речју, васпитаних Европејаца-западњака — избијају на површину окупљени око Јанижићевог