Просветни гласник

Народна песМа

761

Дух цара Лазара био је јак, и судбина није могла њиме да загосподари. И зато га народни геније не посматра толико у оклопу колико га посматра у његовој честитости, као праведника и хероја; скинуо му круну царску и дао му ауреолу свеца. Подигао га на ону етичку висину на којој Маипсе МаеЈегНпск посматра римске цареве мудраце, Марка Аурелија и Антонина Пија (1а За^еззе е! 1а ОезНпее). Када бих гусларску фигуру цара Лазара упоредио са другим владарским фигурама, најрадије бих је упоредио са светим Антонинима. Сећате се како Кочићев Давид Штрбац каже: „Не може се то свакоме рећи: царе Лазо, честито кољено". Наи; народ осећа присуство духа царева, као да је јуче донео књигу громовник Илија, и као да је синоћ цар Милошу златан пехар напио. И Кепап у књизи Магс Аиге1е е1 пп с1и топае апИдие жали за Антонинима, мудрим и божанственим римским императорима, као да је тек јуче .Аурелије умро, и као да је јутрос Антонин Пијо изрекао ону хармоничну реч аедиаттИаз , и преминуо. Антонин доби од народа праведнички придевак Ршз, и Д. Мерешковски у својим Вечним сааутницима зове га светим царем и добрим генијем човечанства; Марка Аурелија, после смрти му, окружише ауреолом добрих божанстава, питеп АпГотпит ; а цар Лазар оста за сва времена Колено Чесшито. Сви умиру с толиком непомућеношћу да њихова пропаст изазива већу поштовалачку емоцију него икоји тријумф. За све што су радили може им се рећи: Све је свето и честито било, И миломе Богу приступачно. И та поносита жртва, то страдање племенито, то узвишено одрицање царства земаљскога ради царства небескога, то немирење са ропством ради вечног живота, импресионисало је душу српскога сељака јаче него све пређашње и потоње победе. На ово се, тиШЈз тШапсНз, згодно могу применити речи Хајнеове о заборављеним ауторима великих и славних дела. Знамо ли поуздано ко је спевао Махабхарату, Рамајану, Или, ду, Одисеју, Песму о Мибелунзима? Ко је исклесао Белведерскога Аполона и Афродиту Милску, чијој се лепоти толики нараштаји надивили? Ко је написао књигу о патњама Јова, која је толико болна * поколења утешила? Како се звао архитект Келнске Цркве, и онај творац олтарске слике у њој, творац оне леие богомајке и света три цара на тој слици? Ко је спевао ону баладу што сва од ђула и Шираса мирише, баладу о Омеру и Мерими, којима нема равних љубавника у свима литературама овога света? Знамо ли имена неимарима толиких наших манастира и онима који су правили слике њихових ктитора у у њимаЈ? „ОЈе Мепзсћеп уег^еззеп пиг ЈеЈсћ! сНе Иашеп Љгег Шоћ1Шег; Ше Иатеп сЗез Сш1еп ипс! ЕсПеп, сЈег Шг с!аз НеИ зетег МШзиг§ег §езог§1, ћпс1еп тог зеИеп 1т Мипс1е с1ег Уб1кег, ипс! Шг сНскез СксШсМшз ђешаћг! пиг сНе ^Јатеп Шггг Огап§;ег ип(1 §гаизатеп Кпе§зће1(Јеп. Оег Ваит с1ег