Просветни гласник

Народна песма

763

грчка уметност. Нећу да кажем да је у Грчкој свако био уметник и у Индији свако филозоф, али је грчка уметност била душа грчкога народа, и индијска филозофија душа индијског народа. Оне су им одређивале спољашњи живот и формирале садржај њихова мишљења и осећања. Могао је Хомер, или Фидија, или Софокло, надмашивати друге својом иадареношћу, али су по суштини своје надарености сви слични један другоме. Било је разних смерова у индијској филозофији, али су сви горели од мишљења, и ко није био мислилац, он је по резултатима мишљења формирао свој живот и заузимао свој став према васељени. Видовданску Мисао сви су носили у себи, острашћивали је, сви су њоме свој живот осмишљавали, сви су се осећали деца једне светлости, сви је дозивали у помоћ у својим сновима о подизању нове, пространије грађевине. Има духовних вредности које припадају само једном крају, или само једној покрајини, има их које припадају само појединим школама и смеровима; има их које припадају само појединим гомилама, сектама, класама; има их које припадају само појединим племенима, народима, расама; има их које припадају само извесним временима, вековима, епохама; а има их које припадају свима просторима и свима временима, које су част глоба и понос вечности. Редом тих припадања пење се и њихова вредност. Вредност косовскога символа је општа. Са степена вредности једнога народа, она се пење на највишу висину где царује вредност човечанска. Видовданска Легенда, екуменски је просуђујући, иде међу најкрупније символе што смо их из свога живота испрели, и њену мудрост и остала људства с благостањем могу на своја дела да калеме. Из времена сфере косовска епопеја прешла је у безвремену, па у вечну. Шта знамо данас о стварном животу косовских јунака, о Цару Лазару, Милошу Обилићу, Југовићима, Бановићу Страхињи, Срђи Злопоглеђи ? Ко су они били, знамо мање него икад пре. И што даље у будућност ходимо, а они све дубље у прошлости остају, они постају све више тајновитији, бесмртнији, стеновитији, крошњатији, инкоменсурабилнији. Јер, једну личност која живи у духовном животу човечанства не сачињавају само они моменти што их је она стварно доживела и она дела што их је стварно извршила, него и све оне представе што се за њу у току столећа везале. Хомер, то нису само они подаци што су их Грци о њему донели, него и све оно што су о њему доцнија времена мислила. Цар Лазар посгао је биће у чији интеграл стварно његова историја улази као диференциал. Код Његоша, Милош Обилић има митске дименсије. Пред потоњим сјајем митске величине изгубила се тама историјских података. Мит и легенда најпре униште свог јунака да га тек тада истински оживе. Дуга река потоњих нараштаја исфилтрира историју, испере је, док не остане чист елеменат. Као огњена