Просветни гласник

Народна песма

765

А мунаре попаст' паучина, Неће имат' ко језан учити; Куд су наши друми и калдрме, И куда су Турци пролазили И с коњскијем плочам задирали, Из клина ће проникнути трава, Друмови ће пожељет' Турака, А Турака нигдје бити неће. (Почетак буне арошив дахпја, 145—160) Ови су стихови највећа песничка слава Вишњи"ћева, они му стекоше велико профетско име. Оваква откровења, овакве ревелације, апокалипсе, илуминације, визије, овакву јачину историјске интуиције — знају давати само они који су на међи непознатога и познатога, у којима се састају земља и небо, сусрећу човек и бог. Ратничка енергија Турака изгубила се постепено у каснијим вековима. После великих освајања и стварања држава, Турци нису имали никаквих наслеђивања, нити су стицали нових тековина и особина које би се физиолошким или социалним путем проносиле, и стечене, у разноврсности погодаба, потенцовале. И зато су песници, обдарени визиснарном светлошћу и провиденциалним духом, могли да даду одговора на минули турски живот и да наслуте процесе и мене у будућности. И Турци "ће оставити Европу, а за собом неће оставити ништа што се у светско-историјском смислу могло назвати култура. И Маври су оставили Европу, али оставише за собом ону културну ватру која је још дуго тињала и после петкаестог века. Модерну методологију историјску резултирају историчари: Оигиу, Мптшбеп, Сиг(:ш5, ТгаЧзсћке, Мазрего, Ееггего ; филозофи : Не§е1, Сот*е, Зрелсег, Та1пе, социолог ЕошНее, и она води рачуна о климатско-телурским утицајима, о економским условима, о психолошким особинама расе, о психолошким својствима народа, о културној средини, о духу времена, о карактерним особинама оних личности које импулсирају историјске догађаје, и о другим чиниоцима који резултирају разне историјске промене. Осим ових чинилаца, на догађаје историјске утичу борбе међу сталежима у једном систему, и борбе међу народима, расама и државама за рушење старог и стварање новог поретка економских и социалних односа. Међу чиниоцима који покрећу те борбе нарочито ваља истаћи ону тежњу једнога позитивно-историјски стваралачког народа да се ослободи некултурног туторства другог физички јачег народа. Та тежња је главни покретач оне бесне снаге којом стари Срби одолевају Византији и којом се Вишњићеви јунаци на оружје дижу. А то дизање нема само локални него и општечовечански значај: Небом свеци сташе војевати.