Просветни гласник

Језик у вишој служби васпитања

767

ЈЕЗИК У ВИШОЈ СЛУЖБИ ВАСПИТАЊА (Крај) Васпитна језиковна настава сухопарност учења језика и празнину облика речи и реченица тражиће да ублажи и попуни оваквим садржајима духовног живота, који су изражени језиковним облицима. Зато ће она тражити да и у проблеме својих закона унесе нешто из психологије и логике, естетике и етике. За најпростији пример томе узмимо пренос нагласка с именице на предлог, који се посматра као једна врста наставка за облик, али као такав саставни део именице који се може и независно од ње посматрати, и то као органски део целине који се само оргографски раставља од именице. Нпр. кућа — у кућу. Уз то би се навели примери изузетног спајања предлога и падежног облика у правопису, као код Његоша: „Уњ ратује душа у тијелу, Уњ ратује море с бреговима..." У тај ред примера спадају и прилози: ујутру, узору, увече, унутра, упола, зарана, поодавно, подоцкан, крозањ, итд. Проширено посматрање важности тога језиковног закона и говорног или ортографског правила, преноси се, начином аналогије, на живот морални, друштвени, где појединац, ступањем у једну социалну заједницу, губи од своје самосталности, а ипак остаје формално слободан (што одговара графичкој независности предлога у правопису). На то сазнање би се надовезало поређење с етичким животом, где тако исто делови целине, ступањем новог члана, губе нешто свога посебног (у сложеној речи губи предлог као префикс од своје јачине), али зато добија целина. И у моралном животу оданост појединца целини може само изузетно бити тако јака да појединац изгуби сваку моћ за независност (као предлог у наведеним случајевима). За језиковне наставне проблеме можемо узети и кратка посматрања и објашњења појава, као што. је нпр. јошовање, где у питање долазе, поред сливања, преобраћање и у ј, отпадање и уметање сугласника, као и њихова пертурбација: где, дје, ђе, где, ге, де; до-иде, дојде, додје, дође; град-јанин, двор-јанин, двор-к-ин-ј-а. Исте узане проблеме показуј еуаотреба једног иредлога у два иадежна облика, као код 4. и 7. п., где се решење налази у познатој поставци: кретање захтева 4., мировање 7. падеж. Такве, кратко постављене и кратко решене, проблеме чине и двојаки облици једнога глагола у истом лицу двојаког значења, као 3. л. мн. пређашњег свршеног времена глагола бити, кад је помоћан у прављењу погодбеног начина, и кад је независан, у смислу тући и иосшојати, што се показује реченицама које би почињале: Они би... Они бише... У такве наставне проблеме спадају и неки сшарији иадежни облиџи, који данас чине изузетке од правила, као што су у немачком језику заостали изрази: боппепз^гаћ! и ОапзеЈизб, код Шилера: „1п с!ег Еп1еп 1ез1:§ешаиег1". Ти изрази показују проблем мењања именица жен-