Просветни гласник
768 Просветни Гласник
ског рода, и доказују да су се ове у средњем периоду л\ењале у једнини, као што израз 2\^еЈ 01аз Шаз^ег даје повод и доказ за претпоставку да се именица 01аз у том периоду није мењала у множини. Шири законски значај за духовни развитак запажа се код измена у падежним облицима који показују развитак језика и онда када они опадају, када се њихов број умањује, када се губе из живота културнога духа, И у томе сазнању, а у вези с преобраћањем гласова, за подлогу и даље служе психолошке нојаве у животу језика. Зато и настава мора псчињати чулно очигледним склопом односа који стоје у основи образовања језиковних облика, и то још из нремена када су и предлози означавани именима. Тако су предлози у и ка означавани речју месшо, а предлози иред и иза именима лице и леђа. Међутим, како означаван је као прилог речју место. То се доказује околношћу што и данас предлози обележавају спољне односе ствари. А што се често исти предлози разнолико односе према и.ченицама, то доказује њихову некадашњу именичку независност '). Ипак се падежна разиоликост односа, како у растењу тако у опадању облика, своди на четири очигледна основна падежа, и то с погледом на простор, време и погодбе одношења на услове, као што показује ова шема по Вунту: просШор време услов аблатив од куда од кад зашто локатив где кад како датив куда до кад (докле) на што (\уохи) инструментал боааПз при чему у коме времену и случају. Особитс је вредно, запажањем, утврдити да се при губљењу облика показује известан кружни ток и континуитст у промснама падежа и у опадању њихова бројног стања, о чему сведочи ова Вунтова констатација: „Међу горња четири падежна облика, онога је најраније нестало који стоји најближе конкретнијим ранијим степенима: инструментала. Предлог при чему и са чим може се узети као просторна заједница или једновременост, или као коегзистенција средства и циља, или као веза свих ових момената, и стално је где, кад и како... Под сличним условима могли су се стећи уједно и појмови, једним делом, са од куда и куда, и другим делом, са где... Јер постанак чврсте везе међу од куда и зашшо, куда и на што, може се замислити само у односу на временске асоциације опажања, које прате просторну представу и у ову се преобраћају. Па како се у току времена од куда смењује са куда, јер будућност постаје прошлост, то и појмови односа, који стоје у основи падежа, у њиховим погодбеним облицима стичу особину корелативних појмова, помоћу којих сваки појам не само логички захтева свој су-
Ј ) \У. ШцпсИ:, \о1кегрзусћо1о§1е. Вс1. II, 3. А,, 2. ТеП. 1912, с. 110 и д.