Просветни гласник

И. А. Крилов, руски писац басана

13

Долази сад пример за карикатуру која је сва у лаком цртежу. Узимам, не само у Русији, него и у светској литератури популарну басну Квартет: Фантазија мајмун, Ослић, Козлић, И трапави меда Решили су да саставе квартет. Набавили ноте, бас, брач, и две виолине, И сели под липу да задиве свет. Тргоше гудала, стружу, стружу — ал' музика, да те Бог сачува. — Стан'те, браћо, стан'те! — узвикује мајмун Како свирка да ваља кад рђаво седите. Ти, медведе, с басом, седи наспрам брача, А ја, прима виолина, сешћу ево овде, И музика тад' ће бити сасвим друга, Поиграће, вала, и шума и лузи. Променили места. Али у квартету Опет нема склада. — Стој, прекини! — виче тад магарац Сад знам где је тајна! У ред треба сести, па ће све да вал>а. Послушали, сели друг до друга, Али у квартету ни сад нема склада. Ударише свирци у препирку, у свађу и ларму, Да л' треба овако ил' онако сести. Одједаред, ето међу њих славуја. — Певче, певче, баш нам добро дође: Поклони нам само мало пажње и стрпљења Толико да квартет у ред доведемо. Како видиш, и ноте су ту, И инструменте имамо, Размести нас само где ће ко да седне. Одговара славуј: , Свирање, то је ствар умења, И ствар финих ушију. А ви, браћо, сели тако или наопако, За музику нисте баш никако. Остаје ми да дам пример за сатиру Криловљева типа, у којој је до душе мизерија човекова истерана на видело, али из које не бије ни сарказам ни освета. Басни је наслов Вишез: Витезу неком, у давна времена, Прохтела се ретка прикључења. Опремио се дакле да пође на војну. Удариће против чаробника и против духова. Бацио на се оружје, и заповедио да му изведу коња, Али, пре но што ће се бацити у седло, Овако се обратио парипу: — Чуј ме, плахи мој и верни хате: Удри преко поља, кроз дубраве и горе,