Просветни гласник

12

Просветни Гласник

стијих одблесака племенитости, до самих извора доброте, до највишег морала. Узимамо за пример басну КошуШа и дервиш : Млада кошута, ногубивши сву своју дечицу, Ходала је, с вименима још тешким од млека, И сретнувши у шуми двоје вучића, Стала испуњавати свети дуг материнства. Дервиш, избезумљен, говорио је: — О нерасудна животињо, коме расипаш и дајеш И љубав и млеко? Од вучића те не чека захвалност, Они ће данас сутра крв твоју локати. Знај, ако ниси знала. : — Можда — одговара кошута, — али ја на то нисам мислила, И нећу да мислим. Чувство материнско, То је мени прече од свега, И млеко би мене угушило Кад бих престала њиме да храним. Та чисто руска црта, црта благородне доброте, самилости, пожртвовности, жеђи за добрим делом, та црта се јавља код Крилова наравно у одговарајућој мери и нианси — у свима групама басана. Ако се треба наругати, место руга долази доброћуда комика; ако треба дати карикатуру, Крилов се уздржава од карикирања отровним речма, него баца пред нас карикатуру у лаком цртежу; ако треба сатира. Крилов је тако замумуљи у прлчу, да тенденција нигде није гола и срамна. Нека ми буде дозвољено за сваку од ове три категорије дати пример. Прво, где место руга долази доброћуда комика, за то је у Крилова тма примера, један лепши од другог. Ја бирам кратки, у Русији врло популарни Тришкин кафтан: Тришки се подерали лактови на кафтану. Ништа зато. Дохватио Тришка иглу, Срезао четвртину рукава, Закрпио лактове, И кафтан је опет читав. Али, руке до лаката голе. Људи се смеју. А Тришка вели: — Није Тришка глупак, поправиће и то: Биће рукави још дужи но што су били, Јер је Тришка Тришка, и уме се наћи. ■Па среза пешеве, И њима настави рукаве. Поука. Виђао сам их, многу господу, Која запетљавају, али и поправљају, Добра досетка им увек на длану, Само, кад погледаш, Кочопере се у Тришкином кафтану.