Просветни гласник

Поздрав студентима Техничког Факултета

21

својим филозофским погледом на пут којим греде и циљ коме тежи човечанство и сва васиона. Литерарно образовање помаже нам, поред тога, да и сами можемо боље и лепше формулисати своје мисли, дреши нам језик да успешније ширимо своја убеђења и бранимо своје право. Кад смо се упознали са задаћама које очекују инжењера као јавног радника у друштвеном животу, и са спремом којом се он мора наоружати за победу у борби која га чека, неће нам сад бити тешко да одатле изведемо закључак како ћете ви најбоље искористити рад на Университету, да из њега изађете спремни за ту свесну, стваралачку делатност. Из овога што смо овде сазнали, јасно је да за технику наука нијекрајњи циљ, него је њен идеал да се то знање примени на стварању нових, одржавању и експлоатацији стечених материалних и духовних блага. Сшваралачка моћ, основана на темељу научних познања. ето то треба да буде крајњи циљ вашег образовања. Тај задатак не може се постићи само радом у школи и у броју и обиму предавања и вежбања која ћете ви имати на Техничком Факултету. Ви морате, поред тога, продужити рад на проширењу и удубљењу тих основних познања која сте стекли у гимназији. Алгебра, геометрија и тригонометрија морају у вашим рукама постати оруђе којим ви лако и вешто рукујете; знања из географије, филозофске пропедевтике, историје филозофије и књижеаности, не само да не смеју бити занемарена, него, на против, треба да буду допуњена и раширена и вашим умом прерађена у завршено гледиште на поприште и историју људске мисли, на путеве и крајњи циљ човекових тежњи и страдања. Ваш рад у школи биће тројаке орироде: прво, теоријски, у слушању предавања и посећивању семинара; друго, практичан, у примени теоријских знања на вежбањима, у радионицама и лабораторијама; и треће, у дубљем научном разрађивању појединих грана и. дисциплина на семинарима, специалним студијама, итд. На жалост, много се греши у томе што се предавања и вежбања посећују слабо, у нади да ће се то моћи надокнадити учењем из књига, табака или туђих бележака. Појмљиво је да су и колико су те наде илузорне, јер иначе школа не би била ни потребна, а потребу школе није досад нико порицао, од Сократа до смелих бољшевичких новатора просветног рада. Као последица тог слабог посећивања предавања и вежбања јавља се пренапрезање, нерационалан рад, погрешно или нејасно схватање, а као резултат свега тога губитак воље и енергије за рад и прекомерно продужење школовања, што представља огроман губитак за сваког појединца, а, у суми, још већи за земљу, јер тиме се одлаже и скраћује иродуктивност великог броја радних снага.