Просветни гласник

Психоанализа

73

Разгорила се зора на висини Широки пламен по гребену засја. Устај и пођи! Тамо, у даљини, Гдје пољем тече шум дрвља и класја; У тамном лишћу гдје слатки плод руди, Гдје свака биљка збори гласом тајним ; Тамо, далеко од вреве и људи, Утјехе има болима бескрајним ... Отвори срце небу благодатиом, Потоку, роси и лептиру златном, На ружу када уморан малакше. Праштај, и моли за себе и оне Што љутом мржњом киње те и гоне, И дуго плачи, и биће ти лакше... Нека је вечан спомен Алекси Шантићу!

ПСИХОАНАЛИЗА Тежња појединих филозофских наука да буду потпуно независне од метафизике нигде није дала боље резултате него у психологији, која данас изгледа сасвим преображена у поређењу са оним што је значила у првој својој фази. Психолог је тада готово увек био и метафизичар, те се највише занимао тим шта је душа, где је њено седиште, какав је однос између ње и тела којим господари, и од кога опет врло често трпи. Нова психологија, тежећи да буде емпиријска наука, испитује и тумачи духовне појаве и процесе у вези са радом наших чула, живаца и мозга, а служи се при томе интроспективном и експерименталном методом. За разлику од старог, спекулативног правца, позната је као наука о свести, а назива се још и психологијом без душе. У последње време иде се још даље, те се психолошка испитивања проширују и на несвесне духовне процесе, посматра се наше понашање под утицајем скривених побуда у нама и под неодољивим притиском спољашње средине. У место ранијега метафизичког и теолошког проблема душе, модерни психолози васпостављају појам духа, који има шире значење него појам свести, јер обухвата и несвесне духовне процесе у нама. Не може се рећи да су ти процеси чисто физиолошки, као варење, а нису опет ни потпуно свесни, и ако врше непрекидан утицај на наш свесни живот, и чак у ванредним приликама могу да постану свесни.

(Зора). ИРИНЕЈ, епископ бачки