Просветни гласник

74

Просветни Гласник

Таквч би, у најкраћим потезима, изгледала развојна линија у психологији. Ко би, међутим, желео да је прати по свима страним областима у које залази, и хтео да види на што се све примењује, тај би, изгледа ми, био у већој забуни него да се одважио на проучавање свих могућих школа и стилских манира у данашњем песништву и другим уметностима. Јер, слично модерној уметности, и модерна психологија дели се, управо цепка се на многе правце, гране и огранке, само што се ту свако име не завршује на -изам, као у литератури. Од свега тога, нас у овај мах интересује само једна од тих најновијих психолошких струја, и то она која у директној линији потиче из психиатрије, те свој главни материал црпе из проучавања и лечења душевних пор^емећаја, а испитује и нека моментана одступања од нормалнога код људи иначе здравих и читавих у духу. Тај модерни правац зове се психоанализа. У ширем значењу и као чиста теорија, назива се аналитичком психологијом. После психофизике, психотехнике и психотерапије, имамо, дакле, и психоанализу, која под својим ученим именом крије многе занимљиве појаве у вези са најинтимнијим личним животом. По самом називу види се да ту имамо посла са анализом, а то је данас не само једна научна метода него и једна нова манија, могло би се рећи, у колико се у опште све подвргава психоанализи. Као што се аналишу хемијски спојеви по лабораторијама и крв пациената по болницама, тако се аналишу речекице и писмени састави по школама, књижевна и друга уметничка дела под пером критичара, свест људска и животињска у психологији, и несвесни духовни процеси у психоанализи. Према томе, психоанализа испитује позадину нашега свесног живота, оне пригушене и на разне начине прикривене, под свест потиснуте прохтеве и жеље, све што се отворено не казује и намерно не ноказује никоме, а ни себи се увек не признаје, из бојазни за наш душевни мир и углед у друштву. Али, рећи ће неко, па како се то онда може аналисати ако је изван домена свести, кад је анализа иначе свуда један свестан поступак, метода потпуно свесног духа ? Да би се ово разумело, треба да обновимо нека елементарна знања из опште психологије, — на првом месту то да је наша свест променљива и прилично уска, јер у сваком садашњем тренутку обухвата доста мали број свесних садржаја према целокупном нашем духовном капиталу. Оно што смо видели и доживели јуче, прекјуче, пре десет дана или десет и више година, извесно није ишчезло некуд без икаквога трага зато што га се у овај мах не сећамо; оно мора да је негде у нама, јер можемо га дозвати у сећање кад год нам затреба. У тим основним појмовима обичан психолог и психоаналист потпуно се слажу; разлика између њих настаје тек при детаљном одређивању тога што је, у даном тренутку, изван домена свести, а што се ипак налази у опсегу нашега искуства. Тамо где нси-