Просветни гласник

Положај Словена у Новој Европи

117

који су имали политичку и војну моћ, да добију власт, како над деловима, тако и над целином. Са економске тачке гледишта, бољшевизам се тако исто брзо изменио враћајући се увек све више и више капитализму и индивидуализму. Питање у коликој су мери Руси и Словени у опште наклоњени комунизму, компликовано је и тешко. Совјетски комунизам, правилно посматран, понајвише је капиталистички; а у ствари, постоји и један потпуно негативан комунизам, пошто су немаштина и беда најглавније ствари које су унесене у комуну. Према Марксову учењу и према учењу свих комуниста, комунистички би режим требало да буде нешто више од капиталистичког, и према томе, требало би да има, како у економском, тако и у социалном погледу, много веће дејство. То извесно не важи за совјетски систем, који је у економским питањима у суштини више анархистичан него ли демократски, и личи на онај анархистички комунизам који је преовладао међу револуционарним емигрантским комитетима за време царистичког периода. Социални и религиозни покрет који је ојачао у Чешкој после мученичке смрти Јана Хуса, такође је добио у својој крајњој таборићанској форми комунистичко обележје; али је то био један верски комунизам, заснован на учењу апостолских прописа. Политички и економски неред такође су олакшали таборићански експерименат, али је он остао локализован и био је кратка века. Шта више, тај је верски комунизам тада постојао не само у Чешкој већ и у Немачкој (минстерски анабаптисти), а може се још и дан дањи наћи у Сједињеним Државама. Искрено говорећи, данашњи совјетски режим далеко пре можемо приписати политичком и социалном хаосу који је задесио један, у културном погледу слаб народ, него ли ма каквој словенској урођеној особини; нити је ико пак толико успео да утврди његово чисто словенско порекло. Анархистичко обележје Совјетске Русије било је усвојено; па смо отуд и ми научили да сматрамо анархизам као основну црту словенског карактера. Али остављајући на страну факат да је анархизам такође заснован и код западних народа — можда више код Латина с келтском мешавином него ли код тевтонских раса — тако звани словенски анархизам мора се пре тумачити као резултат временских околности под којима су Словени живели. Готово су сви они релативно рано потпали под туђу власт; пошто су били искључени подједнако из политичке и административне власти, они природно нису имали континуитета и традиције у оба та правца. То се такође односи и на бољшевике, који су дошли на власт путем револуције. Они испаштају за себе и за руски народ грехове царистичког режима који није учио и навикавао народ да узима учешће у политичкој и социалној администрацији. Бољшевици овоме додају грешку њиховог исто-