Просветни гласник

Оцене и Прикази

127

Репрезентација је свесно, смишљено прилагођивање или адаптација на извесне дате прилике. Израз адаптација не употребљава се у дарвинском смислу. То значи акгивно, а не пасивно адаптовање. Загим Д-р В. А. Лај доказује како су перцепција, асимилација и репрезентација фазе једне јединствене реакције. Трећи део Лајевог дела бави се принципом моторне школе или Та(5сћи1е (на супрот традиционалне 5Игзсћи1е, ^егпзсћик, итд.). Да и ово укратко прикажемо: 1. Социални и етички принцип. Циљ васпитања зависи од сврхе коју приписујемо нашој егзистенцији. Како треба развијати моралну природу дететову? Обичан, социалан живот чини човека моралним. Природа је учинила човека интелигентним; социални живот чини га моралним. С тога, мора бити витална, животна заједница. Разред треба да је социална заједница. 2. Принцип индивидуалносШи. Свако дете има своју сопствену индивидуалност. Дистервег је казао: „Погрешно је, ако не и злочин прогив људске природе, ако се то не узима у обзир или ако се не поштује". Позитивно развиће индивидуалности у школи је могуће само онда ако знадемо њезино порекло, њезине елементе и њезине корелације, њезине типове и средства да се они упознају. Ово знање може се постићи само помоћу експеримената који се врше на индивидуама у чисто педагошком лабораториуму. Склоности и дарови индивидуе спадају у област Индивидуалне Педагогије коју тек треба створити. Д-р Лај се противи департменталном систему школског образовања (т.ј. да се за сваки школски предмет има засебан наставник), јер учитељ није кадар да упозна индивидуалност сваког појединог детета. Заједнички или задружни живот јако потпомаже развиће индивидуалности. Живот у добро организованој разредној заједници чика на акцију све импулсе (природне потицаје или нагоне) једне социалне природе. Сваки члан радне заједнице може да узима и даје. У овоме погледу Д-р Лај се не слаже са манхајмским школским системом који одваја даровите ђаке од глупавије школске деце. Д-р Лај мисли да сваки ђак, па и интелектуално слаби ђак, има извесне добре техничке, социалне и етичке квалитете, које покаткад могу да подстрекавају они ђаци који су интелектуално даровитији. Остатак овог, заиста красног дела, бави се правим методама наставе различитих обуковних предмета наставне основне Лајеве моторичке школе, или, како он то назива, сИе ТаГ$сћи1е. И опет велим да би превод овог дела добро дошао и наставницима и родитељима, и педагозима и психолозима, и социолозима нашим. Д-Р ПАЈА Р. РАДОСАВЉЕВИЋ