Просветни гласник

Проблем религије као наставног предмета: лаичка школа

143

фије са којих је морао потећи обиман и плодан рад на развијању филозофске културе. На заводу који треба да буде центар-расадник сваке врсте културне делатности, није се, изгледа, ни много мислило ни много хтело; иначе би рад на филозофији био већ успешнији и напреднији. Не треба заборавити ни чињеницу да се свуда око нас више и боље урадило на преводној књижевности но у нас. Отуда би било време да се почне спроводити организација посла на филозофији и код нас, • имајући у виду увек да је крајња сврха културе: дати израза себи и својој мисли; ове напомене, овако кратке и нвбацане, само су прост покушај да се почне мислити и о том раду. ВЛАДИМИР ВУЈИЋ

ПРОБЛЕМ РЕЛИГИЈЕ КАО НАСТАВНОГ ПРЕДМЕТА: ЛАИЧКА ШКОЛА У иоследње време се у нашој јавности поново почело да расправља питање да ли да се религија као наставни предмет и даље задржи у нашим школама или не. Питање је ово постало актуелно због тога што стојимо пред новим школским законима. Најскорија будућност ће показати хоће ли, у овоме погледу, остати у нашим школама по старом, или ћемо и ми поћи трагом оних напредних држава на Западу где је заведена лаичка школа, у којима се религија предаје од стране световног учитеља без икакве конфесионалне боје, или се у опште не предаје. И сувише је јасно да постоји сукоб између теологије, која почива на ауторитету божанског откривења, и науке, која се оснива на искуству и разуму. Наука одбацује сваки догмат и чудо, теологија захтева слепо веровање у чуда, а догмате цркве прима за истине о којима не може бити ни дискусије. Полазећи са разнога становишта, а расправљајући у многоме иста питања, природно је што су теологија и наука дошле до сасвим различитих учења, која се излажу и у школи, и за која се тражи да се признају за непобитну истину. Међутим, поклонити веру и ономе што исповеда религија и ономе што уче остали наставни предмети — немогуће је. Истина је само једна, и то увек тамо где је она тражена на основу искуства и разума. У средњевековним школама религија као засебан наставни предмег није ни постојала; она је заведена у школе тек у доба реформације, када су се, уједно, први пут почели да пишу катихизиси као нарочити уџбеници за овај предмет. У овоме времену није било ни потребно да у школама постоји религија као засебан предмет, јер је целокупно школство било задахнуто само једном идејом: црквено-хришћанском,