Просветни гласник

144

Просветни Гласник

и сви предмети који су се предавали служили су искључиво потребама цркве. Но не само школа: цео је јавни живот у средњем веку носио црквени карактер, и не само филозофија, већ су и наука, уметност и литература биле апсШае засгае И1ео1о§Јае. Задатак школе је у првом реду био да спреми будуће свештенике, а образовање лаика била јој је узгредна ствар. Карактер средњевековних школа нису измениле ни реформе Карла Великог. У његово време школе само постају приступачније народним масама, али црквени дух у школама владао је и даље. Под утицајем схоластике почеше се у 12, 13 и 14 веку да отварају университети. Овај нови и, уједно, највиши тип школе није био чиста црквена установа, већ је, као зШсПит ргш1е§ја1ит, уживао извесну самосталност. Неки од ових университета, као што је случај са онима у северној Италији, нису ни основани помоћу цркве, те је, према томе, оснивање университета значило почетак еманциповања школа од црквеног утицаја. За време реформације овај је покрег само појачан. Сам је Лутер тражио да о школама воде бригу једино световне власти и да оне не потпадају ни под какав црквени надзор. Али се успех показао тек у 18 веку. Овај век, који је у филозофији назван „добом просвећености", а у педагогији „педагошким веком", одликује се својом неограниченом вером у моћ разума и моћ просвете. Стварима се даје вредност само у толико у колико се оне могу да обухвате разумом, а од просвете се очекује да преобрази цело друштво. Место досадање супранатуралистичке и конфесионалне, гради се „природна религија", и ствара се „природна етика", ослобођена сваке теологије и метафизике. Велики успеси природних наука који су претходили овоме веку још су више ојачали веру у способност разума. Један од најважнијих догађаја по развитак школа из овога века јесте укидање језуитског реда, који је скоро све школе држао у својим рукама. Под утицајем Русоа, годину дана после појаве Емила, 1763, поднео је генерални прокурор СагасЈеис с!е 1а Сћа1о(аЈ5 парламенту један наставни план у којем је тражио да се васпитање национализује и да буде лаичко. Он је био свестан да је један од највиталнијих интереса сваке државе да има одане грађане и да их такве могу васпитати само свеговни учитељи, а никако свештеници, који, поред државних закона, морају да се покоравају и црквеним. „Како се може и замислити вели Ла Шалоте — да су људи који не зависе од државе, који црквеном лицу дају првенство испред владаоца и отаџбине, а црквеним установама и монашким правилим 1 предност испред државних закона, — у стању да добро васгштају и подуче омладину једне краљевине?" У исто то доба завео је у Немачкој Базедов прву лаичку школу у десавском филантропинуму. Овај немачки педагог, који је граматику и