Просветни гласник

Положај Словена у Новој Европи

179

моћи старе Русије и Словена у опште, како за време самога Светског Рата, тако и у периоду који му је претходио. Словенски народи, и поред тога што сваки од њих има своју стару посебну књижевност, сачували су многе заједничке језичне особине, које служе као природна алка која их спаја све скупа. Једно поређење словенске групе језика с латинским или германским групама, показује да су Словени у језичком погледу тешње међусобно спојени него ли Тевтонци или Латини; они се лако разумеју, а то је огромна добит за литературу и практичне везе. Овај суд оснивам не на филолошком, већ просто на практичном знању словенских језика и књижевности. У географском погледу, Словени не сачињавају савршену целину. пошто Румуни и Мађари деле северну од јужне групе. Али у том погледу Словени не стоје горе од Латина, а још мање од Германаца' Суседство је омогућило врло тесне, а природно и пријатељске везе међу разним сло Р ,бнским народима. Унитаристички карактер словенских народа је, у великој мери, резултат једнаког ступња у културном и економском погледу и духовне културе у опште. С мо Чеси (ово се у неколико умањено односи и на Словаке) имају културни ниво сличан оном западних народа. Независно од ових фактора, тешко је рећи у коликој се мери може говорити о афинитетг који произилази из националних, расних, физичких и духовних особина. У научном погледу, колико ја могу да видим, практично нису донесени тачни закључци што се тога тиче. Остаје једино историјски факат да су словенски народи у давно преисторијско доба сачињавали једну целину, од које су се поступно удаљавали како у лингвистичком, тако и у културном погледу. У историјско доба словенски су се народи развијали више по паралелним линијама, него ли под утицаје.л узајамне интеракције и продирања. Њихова је историја до данас првенствено историја утицаја страних суседа — Византинаца, Римљана, Германа, Финаца, Татара и Турака. Факат да су се сада словенски народи ослободили и политички реорганизовали, не појачава политички панславизам. Баш као последице свога ослобођења, сваки је добио своје посебне задатке за реконструкцију, при којима им њихови сродници могу указати само врло ограничену помоћ. Ми, на пример, можемо да извозимо у Југославију, Пољску, Русију и Бугарску производе наше индустрије, али Немци и остали могу то исто радити. При куповини и продаји, лингвистички и национални афинитет није од пресуднога значаја. Културна се помоћ може такође пружити разним словенским народима од стране западних народа. С друге стране, Чехо-Словачка има, на пример, своје специалне задатке, које мора испунити својим сопственим физичким и умним моћима. Она има да изврши унификацију Словачке с чешким земљама, и*