Просветни гласник

178

Просветни Гласн;'к

личности и спомиње, јер их сматра као небитне и непотребне. Он је увек задржао у виду да пише историју држава, а не појединих личности. Због тога слабог уважавања водећих личности- истиче Србик у реценсији о том делу да је описивање историјског тока морало испасти апстрактно и безбојно. 1 ) Према историјама које су крцате факгима, догађајима, датумима, подацима, именима без обзира на њихову историјску важност, може да изгледа ова историја, која описује стање, прилике, факторе и изворе моћи, тражи им узроке и испитује њихов међусобни утицај, мало необична. Да ли је апстрактна и безбојна, о том одлучује схватање шта се од историје тражи: што више података из прошлости без обзира на њихову историјску вредност, или што боље тумачење важнииих догађаја и односа сила. Ако будем тврдио да је приступачнија, занимљивија и лакша оваква историја и за нестручне интелектуалце, да даје потицаја на правилно политичко просуђивање и на стварање историјског схватања код њих, мислим да нећу погрсшити. Али, она одговара и свом главном циљу: решавању једног чисто научног проблема научном методом. Фуетерово дело неће остати без корисног утицаја у модерној историографији. ВАСИЉ ПОПОВИЋ

ПОЛОЖАЈ СЛОВЕНА У НОВОЈ ЕВРОПИ (Крај) 11. — Прегледали смо ситуацију разних словенских народа, и једно се питање сада само по себи намеће: Шта имају они заједничког, или боље, имају ли још чега заједничкога, да бисмо се могли оправдати говорећи о Словенима и о Словенству као о једној органској културној, па чак и политичкој целини? Тако наилазимо на старо питање панславизма. Тај факат да су се словенски народи ратом ослободили и да су признати, природно да за собом повлачи нитање о панславизму. И међу појединим словенским народима постоје разноврсни теоретичари и политичари који су браниоци једне свесловенске или панславистичке политике. С друге стране чујемо да се говори како је панславизам већ достигао свој циљ за време рата — да је извршио свој задатак. Немачки научник ОЈе^, који изражава то мишљење у једној скорашњој књизи о словенским народима, и који је наравно с пуно предрасуда противу њих, има немачко званично мишљење о панславизму као извору МШепип^еп Ае$ дз(егг. 1пз(1(и(з /а> Оезсћ^сМзЈогзсћип^, XXXIX В<1, 3, НеЦ, 1923.