Просветни гласник

Оцене и ПриказИ

187

земљино; земљу на којој живе људи различити по својим душевним и телесним особинама и начину живота и делања. Они су обрађени у опште на новој основи и на оригиналан начин. Излагање је у њима концизно и методски изведено, лаким, живим и врло разумљивим стилом. Поступност у излагању градива је јединствено подешена, а између узастопних партија има увек јаке логичке везе. У оквиру наставног плана веома је згодно скраћен и упрошћен онај огромни материал. Избачено је из њих све оно што је, збиља, било непотребно и што се вукло кроз досадашње уџбенике као баласт који је замарао децу и чинио им предмет досадним и неразумљивим. У излагању Г. Милојевић полази увек од деце, т. ј. има увек у виду њихов умни развитак и моћ капирања, и у уџбеницима, заиста, нема ничега што деца не би могла схватити. Излагање је пропраћено добро пробраним сликама, а у неким уџбеницима ( Физичка Географија за V р.) и стручним скицама. Новина је у њима, и то врло корисна, што су потребни примери узимани првенствено из наше домовине или из наше шире отаџбине — Балканског Полуострва —, па тек у другом реду из других земаља или делова света. Тако се бар неће више догађати да деца већ у 1 разреду гимназије знају, на пример, за многа острва поред азијских и аустралијских обала, а не знају ни за једно острво поред наше обале. У кратко, може се рећи да уџбеници Г. Милојевића имају све одлике добрих уџбеника, добрих књига, и за географску наставу у средњој школи они значе велику добит. Није довољно за успех наставе да наставник географије буде само стручњак који темељно познаје свој предмет; исто је толико потребно да наставник има много љубави према своме послу (и ученицима); он мора бити прожет истинском вољом за рад и тежњом ка лепом и узвишеном; он мора умети да прича и описује и у своје предавање унесе много живости, мора бити надарен живом маштом. Једном речју, наставник географије мора бити добар учитељ. Али како је тешко претпоставити усредсређене све напред побројане особине у личности сваког наставника географије (нарочито кад се узме још у обзир да географију врло често предају нестручни наставници), онда је веома важно имати добре уџбенике, јер „добра књига, као што вели Едвард Јомапс (у Оео§гарШса1 Ке.те октобар 1921 : Васпитна вредност Географије), накнади деии оно што су изгубили поред неподесног или рђавог учитеља". А уџбеници Г. Милојевића су неоспорно добри уџбеници, и ја се надам да ће их наставници Географије радосно поздравити, јер ће им они, поред осталих својих добрих страна, бити и изврсна директива за рад. Нека ми је ипак допуштено да, на основу досадашњег искуства, учиним неким уџбеницима неколико незнатнијих напомена. 1.) Основна знања из земљописа за 1 разред су свакако најбољи уџбеник Географије за 1 разред гимназије који смо до сада имали. Ме-