Просветни гласник
188
Просветни Гласник
тодски и јасним, лаким и разумљивим стилом изложена су основна знања из Математичке, Физичке и Антропо-географије. Начин излагања подешен је веома добро према моћи схватања ученика у I разреду; лако и неосетно деца ће бити уведена у основе свих географских дисциплина, а њихов интерес биће побуђен. Требало је само више пажње поклонити цртању. Физички географски део требало је, поред фотографија, допунити што већим бројем скица и диаграма. Помоћу добре скице деца много брже и јасније схвате предавање, а поред тога скице и диаграми их подстичу на вежбање у цртању, чиме стичу способност за графичко приказивање наученог градива. 2.) У уџбенику за III р., Европа, учињен је нов распоред градива, који се битно разликује од онога који је био код нас до сада у пракси. Најпотребнија знања изложена су концизно, а неколико врло добрих описа су изврсна допуна. Ма да је о појединим државама изнето све оно што је најзначајније, ипак мислим да је о понеким требало рећи нешто више; тако на пр. о Данској. О рационалном данском сточарству, коме нема равна на свету, требало је рећи ма и неколико речи. Даље, познато је како је дански народ још у релативно скорој прошлости био огрезао у духовној и материалној беди; непросвећен, одан пороцима и сиромашан; и како се енергичном акцијом и пожртвовањем својих просвећенијих синова издигао, за релативно кратко време, на завидну духовну и економску висину. Овај јединствени пример родољубивог рада и успеха необично је згодан да ученике подстакне на племенита размишљања. Говорећи о Холандији, такође је требало проговорити о упорној и сталној борби коју Холанђанин води са морем и рекама, и у којој излази као победник над овим природним неманима само истрајним радом; Холанђанин је на вечитој мртвој стражи, и његова земља је великим делом плод само људског рада. Овим се може деци изнети леп пример да човек, радећи на општем добру, ради и на свом добру. Даље, мислим да је о словенским земљама Пољској и Чешкој сувише мало речено. Неоспорно је да оне нас треба много више да интересују него на пр. Немачка Аустрија. О Пољској, највећој словенској држави после Русије, и Чехословачкој, најкултурнијој словенској држави, наша деца морају много више знати; код њих треба развијати у опште што јачи интеррс за све словенске земље. Требало је на сваки начин изложити кратку прошлост двеју поменутих земаља на начин на који је Г. Милојевић изложио у кратко прошлост неких других несловенских држава. Још би било згодно да је излагање о словенским државама пропраћено пробраним сликама интересантнијих географских објеката, великих вароши, ношње итд., и којим лепим описом.