Просветни гласник

194

Просветни Гласник

Прегледамо ли историски развој васпитања, упашЉе нам у очи да је физичко васпитање било често сасвим занемаривано, а тако исто и да се кроз читаве периоде није готово нимало обраћала пажња на естетичко васпитање. Међутим, у периодима великог напретка долазе увек до свога права и физичко и естетичко васпитање, махом упоредо; понекада се и сувише јако истиче њихово значење, што се може схватити и као природна реакција на дотадашње занемаривање и пропуштање. Ако би се јачи развој ових васпитних области заиста могао узети као критерија за снажнији полет у историји народа, онда би се и наше доба (од више деценија) морало обележити као доба великог напретка. Али како се наше доба одликује и великим методским радом, то се плански и систематски рад и на физичком и на естетичком васпитању може узети и као знак методичности нашега времена. Издвојимо ли пак из нашега доба као целине наше специалне прилике, видећемо да се у нашем школском васпитању веома мала пажња обраћа на физичко и на естетичко васпитање, ако и јесте дух нашега времена у томе знаку. А тиме се ми издвајамо и од свога доба, и од традиције свога народа. Јер српски народ показује веома јак смисао и за физичко и за естетичко васпитање, али наша настава (а то се у осталом дешавало и другим народима) није умела да прихвати оно што је у народу живело и живи, и на том темељу даље да дозиђује. Смисао нашега народа за физичко васпитање види се у многим телесним вежбањима дечјим, витешким и другим играма, од којих су многе и у народним песмама опеване (н. пр. у Женидби Душановој, у Смрти војводе Каице), а смисао за естетичко у тим песмама и у богатом народном предању у опште, којим су с колена на колено потресана чуства нашега народа и разигравана његова фантазија. Развој наставе је са собом донео да ми то нисмо могли одмах у почетку применити, а касније, када смо у неколико применили, да нисмо могли онако како је требало. Нарочито је народно предање постало саставни део интелеШуалнога васпитања, и његова естетичка страна (управо првобитна и главна, јер је из потребе за естетичким уживањем и постало народно предање, као и свака уметност) готово сасвим занемарена. Стога је веома потребно да порадимо на томе да одржимо везе и с духом свога времена, и да се вратимо духу свога народа. Јер естетичко васпитање није само јак фактор у васпитању, но је оно и наш национални и наш културни проблем: грешећи се о њега, ми ћемо се огрешити и о многе задатке наше националне егзистенције. Колико смо пак у томе заостали, најбоље ћемо се уверити када бацимо поглед на наше садашње стање у томе погледу. Једно је од најважнијих средстава за естетичко образовање музака , која је у старих Грка значила управо скуп не само свега есте-