Просветни гласник

Истетичко ва^гштање и нацибналне знаменитости

203

душе. И што је најжалосније, ни апели на становништво, ни покушаји код политичких власти, ни у Народном Музеју, ни у Министарству Просвете, ни преко Народне Скупштине, да се што било учини не би ли се спасле од вековечите пропасти ова највећа наша морална блага народна, остају без икаква стварна резултата! Како је пак с обзиром на природне лепоте и на природне знаменитости, о томе није потребно ни говорити. Када се немилице затиру читаве шуме, ако се и зна да од шума зависи добар део и флоре и фауне једне земље, добар део и здравља и материалнога стања једнога народа, — како ће се онда моћи појавити смисао да се очува једно дрво, један шиб, или оаза појединих цветова и њихових инсеката на једној рудини? А како ли тек зауздати она дивља животиња, —- као што вели Зомборт, — капиталистичка организација, која у свом необузданом нагону за добити свугде око себе у ситно смрскава земље и људе, културу и уљуђеност, и која је и у нас почела да разјапљује своје с.траховите чељусти? Преко је потребно, дакле, да се и у најширим слојевима народним, а то значи у свим слојевима целокупнога народа, развије чуство да су уметнички и природни споменици народно добро, да су они „дар свету и народима, а не приватно наследство појединих финих и образованих људи" (што рекао Гете с ограничењем на уметност), — али још мање дар индустрији и капитализму и приватно наследство појединих сурових и безобзирних људи. Најзад, треба имати на уму да уметнички споменици, као и формације земљишта, камење, биљке и животиње, нису само наши сувременици него и сувременици, често дугога реда, наших предака, и да је наша дужност да их очувамо (осим ако се не јаве потпуно оправдане, опште потребе, да се поступи инако) и за сувремекике наших потомака. И они могу тако постати веза многих поколења и одржавати једно заједничко чуство кроз столећа и тисућолећа. Свако треба да се и на свом рођеном имању осећа као гост, и да задржава само гостинско право за себе. Вредност прошлих живота није само у том што су створили, него и у том што нису разорили: према томе ће се ценити и вредност наших живота. Да би се разв о смисао за изналажење, чување и одржавање уметничких и природних знаменитости, за то има више путова. Већ су велики успеси постигнути непосредним упућивањем, изазивањем заинтересованости, подстицањем на самом месту, екскурсијама и предавањима, затим државним законима и општинским и полицијским наредбама и упуствима. Али као што све данас што хоћемо да се укорени у народу, усађујемо у душу омладине, тако ће биги и с овим смислом за националне знаменитости. Школа треба да се тим пре прими те дужности, што ту она неће радиги само у неком далеком интересу