Просветни гласник

14*

Нове школе место старих

211

Г-ђа Харви није тиме потпуно завршила свој рад. Одмах је по том основала „Црвени Крст", па „Клуб Матера", и то први са циљем спремања нудиља, а други за негу нејачи. Било је речи о гајењу биља у школској градини. Тај посао проширила је Г-ђа Харви још више. Донела је много нових и корисних биљака; градину су деца сама радила и одржавала; том приликом она су студирала живот и развиће појединих биљака и о томе уносила забелешке у нарочиту књижицу, као и болести биљака и њихов начин лечења. Тако јој је градина послужила као радионица за познавање природе. У њу је она унела и старију и новију методу гајења, показујући очигледно колика је корист од новијих метода, а потом је давала расаде биљака, одгајених на научној основи. Овај последњи поступак имао је најјачег утицаја на сељане, тако да су они одмах прихватили те нове методе. У целој овој ствари мало је било поуке, већ оглед, практичан рад и директан успех били су средства њене реформе. Затим је, охрабрена тим успехом, Г-ђа Харви приступила поукама о гајењу домаћих животиња. У том циљу основали су ђаци, а под руководством и по савету Г-ђе Харви, „Живински Клуб" (Роићгу С1ић) и „Клуб за гајење свиња" (Рј§ С1ић). Оба су клуба гајили најбоље примерке живине и свиња по новим методама, па их потом давали сељанима, од којих су узимали лошије примерке, па их потом усавршавали, и тако непрестано. Оба су клуба показала успех и допринели рационалном гајењу стоке у своме селу. 4 ~У„ једној демократској држави, просвета сеоског живља ван сваке је сумње главни моменат државне политике. Демократија без просвете је или демагогија или олигархија. Зато школа на селу мора бити први и најјачи чинилац у просвећивању народних маса. Но није тиме школа исцрпла сав свој задатак: она мора бити исто тако и пропагатор више и боље културе, и духовне и материалне. То ће школа постићи на тај начин што ће организовати све духовне снаге сеоског живља и пружити им и других задовољстава, независно од крчме и кафане. Најбољи пут томе циљу јесте организовање друштвеног живота на селу путем школе, а развијање материалних сила извршиће школа ако практично и показивањем успелих огледа прошири модерне методе за обраду земље и гајење стоке, јер нема организовања идеалних сила без претходног организовања материалних сила. Дакле, потребно је да основна школа на селу испуни оба задатка: просветни и социални, једно за другим, и то би прве четири године биле посвећене поглавито просветном задатку, а остале четири године још и социалном задатку. Тако би школа испунила оба циља, нити би они један другом сметали. Усавршавањем друштвеног живота и материалног благостања на селу спречиће се расељавање села, јер сељане у градове највише привлаче