Просветни гласник

212

Просветни Гласник

раскош и шаренило друштва. Шта пак значи и чему води расељавање села, није потребно о томе нарочито говорити: сви то осећамо, видимо и предвиђамо. Са тих разлога писана је ова књига о раду једне вредне, предане и практичне сеоске учитељице, која је прожета овим идејама предузела реформу једног заосталог села, и тиме хтела приказати реформу села у малом обиму као један конкретан пример за решење читавог једног народног проблема. Нека и читаоци овога приказа о том истом проблему дубоко и симпатично размисле, и нека сваки са своје стране допринесе да се и код нас проблем нашег села повољно реши, јер тај проблем врло много личи на проблем америчких села. МИЛ. ВАНЛИЋ

НАСТАВНИ РАД И НАСТАВНА СРЕДСТВА ПРИ ПРЕДАВАЊУ ЗЕМЉОПИСА У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

Увођење ученика у географију не сме у основној школи бити самоциљ, јер је основна школа васпитна школа, и васпитном циљу треба да служи целокупна настава, па и земљописна (Руде). А најглавнији наставни циљ васпитне наставе, као што је познато, јесте стварање заинтересованости код васпитаника. Интереси везују знање и вољу, из њих се развија покрет воље. Још је Русо рекао: „Интерес је велики покретач, једини који води поуздано, сигурно и далеко". На томе принципу је Хербарт засновао своју педагогику. Човечји се дух ставља према објектима с којима долази у додир у двојак положај: или их сматра као себе самога, као један део свога ја, или као нешто страно, и отуда долази у узајамни однос. Према томе, они су му или предмети знања или предмети дружења. Човечји дух може посматрати природу и њене предмете с емпиричким интересовањем. Земљописно градиво у овом погледу тако је обилно да може побудити велику пажњу код васпитаника, живо интересовање и вољу. за сазнањем, јер се јавља са великом разноврсношћу и шаренилом. Осим жеље за сазнањем, која је уређена, човечји дух има и ту особину да размишља о односима и зависности појединих предмета једних према другима, о узроцима и последицама појава, да суди о њиховој целисходности, лепоти, доброти, итд. Другим речима, човек поред емпиричког интересовања стиче и спекулативна и естетска интересовања. Земљописна настава тежи не само да ум васпитаника обогати голим чињеницама, него их упућује да о тим чињеницама размишљају и суде, одвајајући оно што је за морални живот њихов од вредности и потпомажући што може послужити за кретање њихово у практичном жи-