Просветни гласник

Наставни рад и наставна средства

215

Они треба да имају вазда на уму да је прво и најглавније правило знати, прво, не само добро сам предмет, познавати суштину данашње географије и како се она данас модерно схвата, јер је њен напредак и развитак високо одскочио, већ и задатак и значај њене наставе, њене методе и облике, принципе по којима се врши избор и распоред градива, наставна средства и наставне радње при обради појединих методичких јединица с обзиром на психолошке законе и индувидуални развитак васпитаника. Нарочито се учитељу намеће психологија као путовођ у сваком васпитном и наставном поступку. Без ње се васпитни рад не сме апсолутно ни замислити. Ако желимо да једно наставно предавање има успеха, ако желимо да знање које се ученику даје, пређе у његову вољу ида од њега буде користи; ако желимо да се код ученика развију многоструки интереси као циљ којим се долази до остварења највишег васпитног задатка, треба имати на уму да је пут којим се до тога долази обележила психологија. Из психологије знамо да сва знања људска имају свој основ у очигледноети или чулном схватању. Од представа стечених очигледношћу добијају се појмови, из појмова се стварају одлуке помоћу вољних покрета. Без очигледности, појам је празан, као што је и очигледност без појма слепа. Појмови пак без многоструке примене су мртви и неплодни (К. Јуст). Да би земљописна настава могла одговорити потпуно својој задаћи, треба да се заснива на овим најглавнијим принципима: 1. ослањати се што је могуће више на очигледност; 2. корачати од очигледности к појму; 3. нека се настава систематизује увек згодним подсетницима; 4. некаученик има вазда сређен преглед свога духовнога иметка; 5. нека му знање пређе у вољу, и 6. нека се ништа ученику не намеће, већ све што научи нека постигне својом саморадњом (Тишендорф). Прелазећи у општим цртама преко ових најглавнијих захтева који се истичу при предавању земљописа, ми ћемо сад обележити, такође укратко, и поступак при предавању које методске јединице. Пошто се истакне циљ дотичног предавања, прелази се на само предавање. Као што је већ познато, прво дидактичко правило које се примењује при предавању сваке методске јединице у опште, и у земљописној настави истиче потребу да се ученици пропитају да кажу сами шта знају о дотичном предмету. Ако је који ученик путовао у које место из дотичне околине која се има изучити, и има непосредног опажања и посматрања, згодно је његово искуство употребити, а природно је да учитељ треба да се и увери да ли су његове стечене представе јасне и тачне. То је све припрема за предавање, или анализа ученичког знања. На овој припреми учитељ има да се задржи све дотле докле год не рашчлани добро све раније стечене представе и припреми их