Просветни гласник

216

Просветни Гласник

за сљубљивање с новим представама које ће следовати на другом ступњу духовних процеса. Давање новога знања врши се на ступњу синтезе. Да би ученици могли стећи потпуно јасне и тачне представе, није довољно само спољашње познавање предмета, већ и дубље суштине његове и односа његовог према другим предметима; потребно је познати и узроке појединих појава на предметима и последица њихових. Облик саме синтезе може бити различан и зависи од природе самога предмета. Главни облици у којима се синтеза употребљује и врши, могу се јављати или као показивање, при чему наставник ради а ученици посматрају и суделују пасивно, или усменим излагањем, при чему наставник прича или описује а ученици слушају, или могу ученици читати из књиге, а после да се води разговор о прочитаноме; или може развојним начином да учеников дух сам проналази уместо да му се прича, а наставник само да га помаже; и најзад, може се синтеза јављати упућивањем ученика да сами нешто раде што им је претходно показивано како се ради, нарочито при цртању, моделовању, ручном раду, итд. Као год што се код аналитичко-синтетичког метода почетне наставе у читању и писању полази од јединице, која се састоји од нормалне речи или кратке реченице, или као што се у настави из познавања природе полази од заједнице живота, као јединке, тако се и у земљописној настави полази од географске заједнице живота, од неке јединке која чини целину, па била то планина, слив, котлина, предео, итд. Планински сплетови и реке су делови некога краја, баш као што су подмет и прирок делови реченице. Као што ћемо н.пр. функције и битност атрибута и објекта појмити тек из њихових одношаја према целој реченици, тако ћемо и вредност и значај планина и река схватити како треба тек онда кад их не кидамо из њихових природних веза, т.ј. из њихове природне целине. Код обрађивања земљописне наставе по природним целинама или заједницама искључено је оно сухопарно набрајање гОра и вода. Овде се морамо обазирати на карактеристичне долине, облике тла, и остале елементе физичких одношаја неког краја, чиме се развија знање основано на суђењу, закључивању, размишљању, итд. Према томе, при показивању једнога објекта (предела, слива, итд.), треба га поделити на његове битне састојке, на мање природне џелине, које предсшављају такође једну заједницу живота у маломе. После непосредног посматрања, прво и најглавније наставно средство је у земљописној настави карта или атлас. На карти се може вршити изучавање краја или објекта који хоћемо, или у облику путовања или показивањем. Да рад буде што занимљивији и живљи , нужно је да наставник употреби поред карте или атласа и остала средства која му стоје на расположењу, као: рељефе, скице, диаграме, профиле, карактерне слике, објашњења, обичаје, причице, историјске белешке и др.