Просветни гласник

ИспитиВаћЈв инТелигенције пб МетОди В1пе1:-б1то11

229

Шта значе овако добивене цифре? Саме за себе ништа. Тек кад се интелектуална старост доведе у везу са животном старошћу дотичног детета, добијају израчунате цифре свој прави значај, јер нам оне сад дозвољавају да лако одредимо да ли је то дете нормалне, наднормалне или поднормалне интелигенције. То се постиже тако што се животна старост (ж. с.), то јест године живота, одузме од интелектуалне старости (и. с.). Ако је диференција равна нули, дете је нормалне интелигенције, т.ј. његова интелектуална старост одговара његовој животној старости. Ако је диференција негативан број, дете је поднормалне интелигенције, и најзад, ако је диференција позитиван број, дете је наднормалне интелигенције. — 2 значи дакле да је дете заостало за 2 године у умном развитку, -ј- 2 значи да је за 2 године измакло од нормалне деце, т.ј. дете које има нпр. 8 година старости, равно је по интелигенцији нормалној деци која имају 10 година старости. Ако је неко дете заостало у умном развитку најмање за две године, онда је оно по Б. С. ненормално. Не треба никако бркати изразе поднормалан и ненормалан. Поднормална деца нису ненормална, то су само деца која показују већи или мањи назадак у умном развитку, али су то душевно здрава деца. Ненормална деца су деца дефектне интелигенције, и разликују се од нормалне не само квантитативно већ и квалитативно. Могло би се, разуме се, дискутовати о томе да ли израз — 2 може заиста служити као доказ ненормалности. Он већ и зато не може бити поуздан критериум абнормалности што нема онај апсолутни смисао који му Б. С. придају. Узмимо на пр. да једно дете од 5 година има и. с. од 3 године, а да друго од 12 година има и. с. од 10 година; оба су заостала за две године, и по Б. С. вероватно су ненормална. Значи ли то да је степен заосталости и у једном и у другом случају исти? Нипошто, јер степен умне заосталости није сталан већ се мења, и што је главно, с годинама обично расте. Дете које је у 5 година заостало за 2 године, неће, кад му буде 12, опет заостати само за 2 године, већ знатно више. Из ових разлога су Ш. 5*егп и I.. Тегшап поред диференције између и. с. и ж. с. израчунавали и квоциент интелигенције (к. и.). Он се добија деобом интелектуалне животном старошћу, а њиме се изражава који део нормалне интелигенције има неко дете (к. и. = ^ 1 -^). Код ж. с. деце нормалне интелигенције он износи увек 1, код деце поднормалне интелигенције он је неправ, а код деце наднормалне интелигенције он је прав разломак. Каква је добит од израчунавања к. и., показаће се најбоље на горњем примеру. Код једног детета од 5 година и. с. је износила 3 године, код другог детета од 12 година и. с. је износила 10 година. Ако би се ограничили само на израчунавање разлике између