Просветни гласник
244
Просветни Гласник
Ти људи су показали доста увиђавности да би добили пуно потпора и симпатија. Пожелимо им да их добију још више! Један центар за упознавање нуди се људима од добре воље. Ако би се и поред резерви, које свако може учинити, створила већииа везана за тај центар, у нади да се нешто створи, наша стара наполеоновска школа неће имати ничега фантастичног. Настава у Француској неће никад бити оно што треба да буде, ако не буде потпомогнута чврстом и јасном вољом наставника. Ми срдачно позивамо и нове другове и критику. Само ако бисмо дошли у додир једни с другима, то би био драгоцен резултат. Нама је потребно да научимо мислити и радити у солидарности. Можда ће неко рећи: у свему томе нема ничега новог. Или даље: дух програма је и сувише бојажљив. Ми одговарамо да наше идеје нису нове, али знамо да наша апсолутна воља да дођемо до решења, није обична. Они који налазе да нисмо довољно смели, биће нам добродошли. Ми толико осећамо тежину традиција, рутину, отпор интереса, да нам никада неће бити на одмет каква слободна и енергична мисао. Један педагошки разговор се никад не свршава без меланхолије. На томе пољу, више него ма где, критика је тако лака и примена тако тешка. Лако је подсетити на реформе. Сви програми су, по ономе што је мислено у њима, прекрасни. Они су широки, потпуни, допадљиви; сви поштују тежину ствари и одмах одговарају на учињене примедбе, и тако испадају сви програми по мало слични... У таквом је случају идеал одвојен од реалног великом провалом. Ништа није горе од немог и бескрајног уздржавања, и од моћи одрицања и слабодушности, које развијају интелектуалне навике и друштвена претпостављања кад им запрети опасност. Преиначити васпитање једнога народа, значи преиначити тај народ за будућност. Али какво чудо од предвиђања и смелости треба да покаже и да слободно прими тај педагошки оглед! Демократија, противу које нико од нас не мисли да је могуће радити, потпомоћи ће и дужност поновног стварања школа. Она ће је, у исто време, учинити потребном и лепом. Створити француски дух, значи створити извор, из кога треба да пође сваки покрет. То дело заслужује огромне напоре. Бићу срећан ако сам подсетио неколицину њих колико је тај напор потребан. „Другови" нису више анонимни; али њихова акција треба да остане безлична. Једини смисао и оправдање те акције, то је да створе, да поклоне својим напорима један капитал идеализма и енергије, доктрину и систем који води циљу. Кад тај заједнички фонд буде остварен, кад дело буде на добром путу и придобијена мишљења и потпора власти, они ће остати незапажени у неизбежном успеху праведне ствари којој су служили једнога дана, пошто се она обнавља без прекида. (Превод с француског) ЛУЈ КАЗАМИАН