Просветни гласник

Б е л е ш к е

255

Б Е Л Е Ш К Е

„Друшшво љубазности" у Белгији. — Директор једне гимназије у Белгији дошао је на мисао да образује једно друштво које долази у згодан час, и које броји, изгледа, већ многе присталице: „Друштво љубазности". Његови чланови се обавезују „Да никада не покажу нити да им је што криво, нити да су незадовољни, нити да се буне; „Да савладају сваки покрет који би показивао нестрпљење; „Да траже свако јутро чиме би могли да учине задовољство онима с којима живе заједно; „Да поштеде друге труда кога их могу поштедити не шкодећи дужности ; „Да никад не кажу „не" на заповест коју им да неко од претпостављених, нити кад им се тражи услуга; „Да никад не наређују ком потчињеном без какве благонаклоне речи; „Да брижљиво употребљују оне мале формуле учтивости које изгледају ситничарске само сувим, тврдим, саможивим срцима : „хвала" на најмању љубазност, „будите добри" или „ако вам је угодно" кад се тражи каква услуга, итд." Нема сумње да би народ или друштво које би озбиљно схватило овај мали правилник, било сигурно, не само да ће имати мало више среће, но можда и да ће мирно решити најтеже социалне и политичке проблеме, најзатегнутије ситуације, које мржња и саможивост најчешће умеју само да заоштре до катастрофе. Уз то, љубазност није чист вербализам, удворљивост, елегантна или сладуњава фразеологија. Она је у срцу, и може бити проста у језику. Она може узети све тонове; она припада свима класама и свима културама. Главно је да љубазност постоји; и то мало љубазности као што је неко рекао — пром нило би лице света. Француске стаШистике. — У току 1922 године, — јулска и октобарска сесија, — пријавило се у Француској 18.538 кандидата за први део испита зрелости, и 12.287 за други део, и то 7.450 за филозофију и 4.837 за математику. 1. У првоме делу, 7.604, то јест 41%, били су примљени у јулу, и 3.825, то јест 40%, у октобру. У свему је примљено 11.429 кандидата, то јест 61.6%. Од 10.934 кандидата који су одбијени у јулу, 1.355 њих, тј. 14 2%, нису се у опште ни јављали на испит по други пут. Највећи проценат примљених био је у Монпелјеу (46 - 6%), Штразбургу (46'9%), Нансиу (57'7%) и Безансону (61 %Л Најмањи проценат примљених био је у Паризу (22%) и Клермону (24%). 2. У другоме делу, од 7.450 кандидата за филозофију, 3.939, т.ј. 52 - 8°/ 0 , били су примљени у јулу, и 2.049, т.ј. 55 '3°/ 0 , У октобру. Свега 5.988 примљених, т.ј. 80'3%-